Morske alge izuzetno efikasni borci protiv klimatskih promena. Da li će spasiti planetu?

Alge daleko efikasnije zarobljavaju ugljen dioksid iz atmosfere u odnosu na tropske šume, i uspevaju da ga zadrže na dnu okeana vekovima. Zbog toga su izuzetno efikasni borci protiv klimatskih promena.

Mada je pažnja svetske javnosti, kada govorimo o borbi protiv klimatskih promena, dominantno usmerena na kopno, poznato je da su priobalne morske oblasti izrazito efikasne u mitigaciji ugljen dioksida. Naime, morski priobalni sistemi mogu da absorbuju i do 50 puta više ugljenika od šuma, a što je možda još važnije – ugljen dioksid mogu i da zadrže dramatično duže, vekovima, prenosi portal Klima101.

Prema podacima organizacije Conservation International, godišnje oko jedan kvadratni kilometar morskih algi absorbuje istu količinu CO2 koliko i 50 kvadratnih kilometara tropskih šuma. Mada su brojni morski organizmi veoma efikasni u zarobljavanju ugljen dioksida, apsolutna zvezda ove morske priče su alge. U fokusu pažnje istraživača, kao i velikih korporacija, poslednjih godina je rod mrkih algi koje nazivamo kelpi.

Mehanizam zarobljavanja

Mada izgledaju kao džinovska trava, kelpi su velike smeđe alge koje rastu u plitkim vodama, zauzimajući velike površine okeanskog dna. Smatra se da su nastale još u miocenu pre 10 do 20 miliona godina. Rastu izuzetno brzo, čak i do 50 centimetara dnevno i mogu biti dugačke i do 80 metara, a za tlo se pridržavaju majušnim korenom.

Ugljen dioksid zahvaljujući ovim algama biva zarobljen u okeanima na sličan način kao i u kopnenim biljkama. U kontaktu sa vodom, konzumiraju ga najrazličitiji stanovnici okeana, ponajviše fitoplanktoni i alge. Kelpi, baš kao i kopnene biljke, vrše fotosintezu i zarobljavaju velike količine CO2. Kada odumiru, one ostaju na dnu okeana, ali zarobljeni ugljen dioksid se ne otpušta u atmosferu – vekovima.

Alge su zato poslednjih godina postale viđene i kao jedno od rešenja za deponovanje CO2 iz atmosfere. Ovakav postupak bi omogućio da se smanje efekti preterane emisije do koje je čovek doveo spaljivanjem fosilnih goriva. Alge bi mogle da odigraju važnu ulogu u spasavanju planete.

Algo-kultura

Alge se u Japanu uzgajaju još od 17. veka, ali je polovinom 20. veka to postao unosan posao. Jestive alge kao što su nori i još nekoliko vrsta koje se prodaju i u ovdašnjim radnjama, zbog svoje velike nutritivne vrednosti i niske cene, postale su deo svakodnevne ishrane – to je ono čime obavijaju suši rolnice, ali ga stavljaju i u supe i druga jela.

I dok ugroženi priobalni sistemi okeana nestaju četiri puta brže nego tropske šume, alge su viđene kao jedno od rešenja za deponovanje CO2 iz atmosfere

Poslednjih godina, uzgajanje algi postaje najbrže rastuća komponenta globalne proizvodnje hrane, a najveći procenat uzgaja se u Kini. Takozvana algo-kultura je „karbon-negativna“ proizvodnja, zarobljava više ugljen dioksida nego što proizvede. Iz tog razloga, armija istraživača pokušava da im nađe što širu primenu, ali i načine i mesto pogodno za uzgajanje.

Uz to, alge rastu brzo, mogu se uzgajati u mnogim delovima sveta i jeftine su za uzgajanje. Smatraju ih novim materijalom i u poslednjoj deceniji sa njima se naširoko eksperimentiše – primera radi, isprobava se sa proizvodnjom pakovanja koje bi zamenilo karton i plastiku.