Nasilna deca: Ljutnja je zdrava, problem je ako se ona potiskuje

Roditelji uglavnom ne moraju da brinu o tome da li će ih napasti nasilno dete, ali ako se to desi, neretko reaguju sasvim pogrešno. Ne mogu jednostavno da ga napuste, a plaše se negativnih posledica koje bi mogle da nastanu, ako bi potražili pomoć

Istraživanja pokazuju da je taj problem često sakriven, kao i da je mnogo učestaliji nego što možemo da pretpostavimo.

Osnovni uzrok za ovo stanje je nedostatak pozitivnih uzora ponašanja i neprihvatanje opšte važećih pravila u životu mladih. Mnogi roditelji nemaju vremena, previše su popustljivi ili previše strogi, ne razgovaraju, često se svađaju pred decom i na kraju razvode.

Mnogi od nas nisu svesni šta sve jeste nasilje, pa tako ne umeju da ga prepoznaju kod drugih, ali ni kod sebe, kaže sociolog i psihoterapeut Miljana Vorkapić i dodaje da se mnoga nezdrava ponašanja koja se prenose generacijama i dalje normalizuju.

„Ljutnja je zdrava, problem nastaje kada je stalno postiskujemo i zanemarujemo“ rekla je Vorkapić.

Deca oponašaju primere iz svog okruženja pa pojačanu agresiju pokazuju u školi i vrtiću a signal za problem bude i vršnjačko nasilje. Uzrokovane i negativne interakcije postaju naučena ponašanja koja se ponavljaju kako dete odrasta.

Kada dođu u tinejdžerski uzrast, tada se problemi dodatno komplikuju, kažerukovoditeljka službe za zaštitu dece i mladih Milica Džino Petković.

„Nasilno ponašanje treba kazniti i to je za dobro dece ali je važno ući u pozadinu problema, zašto je došlo do toga“ rekla je Petković.

Nasilni tinejdžeri često koriste alkohol i drogu, a roditelji to pravdaju činjenicom da ih je zadesilo “loše društvo” i da problema u samoj bazičnoj porodici nikada nije bilo. Sociolog i psihoterapeut Miljana Vorkapić smatra da to nije istina i da tinejdžeri koji postanu zavisnici, čine to zbog rane traume.

Rešenje podrazumeva dobru sistemsku saradnju, ali i otvorenost roditelja za rešavanje problema koji zahteva mnogo vremena i rada. Obrasce ponašanja usvajamo godinama i prenosimo generacijama, pa se tako problem ne može rešiti preko noći, već zahteva istrajnost, ističe rukovoditeljka službe za zaštitu dece i mladih Milica Džino Petković.

Za pomoć, u zavisnosti od uzrasta deteta, možete se obratiti školskom pedagogu i psihologu, centru za socijalni rad ili policiji.

Roditelji uglavnom ne moraju da brinu o tome da li će ih napasti nasilno dete, ali ako se to desi, neretko reaguju sasvim pogrešno. Ne mogu jednostavno da ga napuste, a plaše se negativnih posledica koje bi mogle da nastanu, ako bi potražili pomoć