Obrazovanje i inteligenciju ljudi često mešaju, a zapravo se bitno razlikuju

Zabluda u kojoj živi veliki broj ljudi je mešanje načitanosti i obrazovanja sa inteligencijom. To što je neko završio fakultet ili pročitao na stotine knjiga ne znači nužno da je i inteligentan i da može dobro i brzo da se snađe u nepoznatoj situaciji.

Postoje velike razlike između pameti dobijene obrazovanjem i čitanjem knjiga i urođene inteligencije i ogledaju se u sledećim karakteristikama:

Razlika između znati i razumeti

Albert Ajnštajn je znao da kaže da „svaka budala može da zna, ali poenta je da se nešto razume“. Jedno je naučiti napamet, recimo, hemijsku formulu za nešto i znati kako tim putem doći do određene reakcije, sasvim je drugo razumeti šta se zaista dogodilo.

Prepoznavanje određenih stvari uglavnom je površno i vezano za posmatranje i pamćenje. Međutim, razumevanje je nešto mnogo dublje, prirodna radoznalost koja nastoji da objasni razlog.

Inteligencija je ono što je podsticalo velike umove da dođu do genijalnih otkrića. Sledili su tragove, bili znatiželjni, razmišljali i povezivali. Istraživali su nove mogućnosti i bili hrabri da istraže ono što su mnogi smatrali nemogućim. I uspevali su.

Širi kontekst je odraz inteligencije

Izolovano razmišljanje o određenim činjenicama je, moglo bi se reći, beskorisno trošenje vremena. Ali, spajanje tih činjenica da bi se stvorila veća slika odraz je inteligencije. Na primer, povećanje kiselosti okeana negativno utieče na stvaranje korala i formiranje njihovih kostura. To je široko sagledavanje ili spajanje više detalja u smislenu sliku određene situacije.

Dakle, znati sam detalj da su okeani sve kiseliji i nije nešto preterano korisno, ali sagledavanje posledica i razmišljanje kako to utiče na eko sistem je već nešto sasvim drugo.

Ljudi visoke inteligencije doživljavaju određeni detalj kao deo velike slagalice, pa traže drugi deo, zatim treći… sve dok ne dobiju kompletnu sliku. Oni razumeju odnos između nekih stvarima, tu povezanost.

Ljudi koje inteligencija nije preterano obdarila, ali su obrazovani i načitani imaju naviku da ne brinu preterano o stvarima koje su van njihovog suženog polja mišljenja.

Važno je okončati besmislenu raspravu

Mnogi ljudi su u stanju da kvalitetno raspravljati i brane svoje stavove, ali ponekad to nikuda ne vodi osim svađi i porastu negativne energije. Katkad je bolje zaćutati, više slušati, popustiti i razrešiti neku situaciju svojom voljom, ako nastavak rasprave nema smisla, a inteligentan čovek to oseti i znaće kako je najbolje da odreaguje.

Ljudi koji su manje inteligentni, a koji su izuzetno obrazovani, mogu da imaju previše visoko mišljenje o sebi, kao da su „popili svu pamet ovoga sveta“ i kada raspravljaju, imaju snažnu potrebu da dokazuju da su u pravu.

Oni ne razmišljaju na način da se od svakoga može nešto naučiti, nezavisno od toga koliko je ko obrazovan i načitan ili nije. Oni ne mogu da razumeju da čovek može da bude veoma inteligentan, da široko sagledava stvari i zna sve i svašta iako možda školu nikada nije ni video.

Treba znati kako nešto utiče na nekoga

Inteligentan čovek može da predvidi kako će njegovi postupci i reči uticati na drugog čoveka. To se može nazvati i empatijom, ali ta sposobnost je odraz inteligencije pojedinca i ne može da se nauči iz knjiga.

To je sposobnost poistovećivanja sa nekim i dobro shvatanje kako se taj čovek oseća, i zašto radi to što radi. Pa se na osnovu toga donose odluke koje su najbolje u određenoj situaciji. Ljudi koji tu sposobnost nemaju neće razumeti zašto njihove reči i postupci deluju na nekog na određeni način i izazivaju određene reakcije.

Inteligentni uvek uče i slušaju druge

Kao što smo spomenuli, inteligentni ljudi nikada neće misliti da znaju sve i da su najpametniji na svetu.

Sokrat je govorio: „Najmudriji sam čovek jer znam da ništa ne znam“. Inteligenti pojedinci su svesni svojih granica, spremni su da priznaju da nešto ne znaju i da saslušaju druge kako bi nešto naučili od njih.

Punjenje glave mnoštvom informacija karakteristika je ljudi koji veruju da su veoma inteligentni, a zapravo su samo dobro obrazovani i načitani. Oni teško priznaju da je neko drugi u pravu, a da oni greše, upravo zato što su ograničeni u načinu razmišljanja, piše „The Spirit Science“, prenosi 24 sata.hr.

Zabluda u kojoj živi veliki broj ljudi je mešanje načitanosti i obrazovanja sa inteligencijom. To što je neko završio fakultet ili pročitao na stotine knjiga ne znači nužno da je i inteligentan i da može dobro i brzo da se snađe u nepoznatoj situaciji.