Od igranja igrica do epi-napada, stručnjaci objašnjavaju kako se postaje zavisan

Veliki broj đaka na raspustu zameni dan za noć i mnogo vremena provode igrajući igrice. Nedavni primer 17-godišnje devojčice, koja je primljena u Hitnu pomoć zbog neprekidnog igranja igrica, uzbunio je javnost. Neuropsihijatar Vladimir Diligenski je izjavio za RTS da u nekim situacijama, ukoliko se igrice ne zabrane detetu, zavisnost može da rezultira epileptičnim napadom ili samoubistvom.

Sedamanestogodišnja devojčica je za vikend primljena je u Hitnu pomoć sa simptomima konvulzivnog-epi napada. Danju je spavala, a noću je sa drugaricom igrala igrice i gledala filmove na mobilnom telefonu. Posle četiri dana imala je nekontrolisano grčenje mišića, praćeno povremenim gubitkom svesti.

Od juna 2018. godine, Svetska zdravstvena organizacija je zavisnost od video-igara proglasila bolešću. Taj problem postoji jer se deci od druge do četvrte godine daju mobilni telefoni ili tableti na koje se oni naviknu, a igrice im postanu imperativ, izjavio je neuropsihijatar Vladimir Diligenski. 

„Zavisnost od tih igrica je kompulzivna – pacijent ima stalnu potrebu da igra i da se dokazuje. Često je to sa agresivnim pulzijama, s obzirom na to da je sadržaj agresivan, pa nema kraja u korišćenju te igrice“, istakao je Diligenski.

Dodao je da je mnogo više dečaka koja se suočavaju sa tim problemom. Prema njegovim rečima, potrebno je 10 godina da bi se stvorila prava zavisnost.

Alarm – društvena asocijalnost 

Češće se dešava da problem nastaje u, kako kaže, rasturenim porodicama, gde deca nemaju dovoljno pažnje.

„Nekada se u zamenu za ljubav i ličnu pažnju daju gedžeti ili tableti, tako da dete provodi vreme mirno, igrajući igrice“, izjavio je Diligenski.

Poručio je da alarm na koji roditelji treba da reaguju je kada dete postane društveno asocijalno.

„Bivaju toliko zauzeti time da praktično zanemaruju sve svoje obaveze, čak i da idu u školu. Postaju razdražljivi i depresivni“, naveo je psihijatar neke od posledica.

Diligenski je upozorio da u nekim situacijama, ukoliko se igrice ne zabrane detetu, zavisnost može da rezultira epileptičnim napadom ili samoubistvom.

Zašto je došlo do epi-napada 

Kada je reč o epileptičnom napadu, neurolog Aleksandar Ristić je istakao da je u slučaju sedamnaestogodišnje devojčice do napada došlo zbog fotosenzitivnosti. 

„To je pojava gde mozak ne može da izdrži tu vrstu treperave svetlosti i dolazi do jedne električne oluje po moždanoj kori. U ovom slučaju, imalo je veze i to nespavanje, to je trajalo nekoliko dana“, rekao je Ristić.

Dodao je da jedna od 100 osoba ima epilepsiju i da je oko pet posto pacijenata fotosenzitivno. S druge strane, između 70 i 80 odsto pacijenata nema epileptične napade i živi normalno.

Neuropsihijatar Diligenski kaže da roditelji ne treba da oduzmu deci igrice i više im ne daju, jer tako nastaju agresivne i autoagresivne pulzije, a samim tim i mnogo veći problemi.

„Zavisnošću se smatra 35 sati nedeljno, to je jedno puno radno vreme. Ako uspete da smanjite na 16 sati, vi ste već napravili dobar uspeh. To mora da se leči“, naglasio je Diligenski.

Ristić i Diligenski su saglasni da je zavisnost od video-igara jednaka drugim zavisnostima, a najsličnija zavisnosti od heriona.

Veliki broj đaka na raspustu zameni dan za noć i mnogo vremena provode igrajući igrice. Nedavni primer 17-godišnje devojčice, koja je primljena u Hitnu pomoć zbog neprekidnog igranja igrica, uzbunio je javnost. Neuropsihijatar Vladimir Diligenski je izjavio za RTS da u nekim situacijama, ukoliko se igrice ne zabrane detetu, zavisnost može da rezultira epileptičnim napadom ili samoubistvom.