Od nekog oblika hroničnog reumatizma u Srbiji boluje oko milion i po ljudi
Podeli vest:
Od nekog oblika hroničnog reumatizma u Srbiji boluje oko milion i po ljudi, ili svaka četvrta osoba. Bolest se najčešće javlja posle 30, 40-te godine života. I to nije samo bolest starih, dijagnostikovana je i kod 2.000 dece u našoj zemlji.
Uoči Svetskog dana borbe protiv reumatoidnog artritisa doktor Goran Radunović, direktor Instituta za reumatologiju istakao je da otprilike tri četvrtine naše populacije tokom života ima bar po jednu epizodu bolova duž kičmenog stuba ili u perifernim zglobovima.
Okidači bolesti kod dece „Uticaj genetike, poligenski slučajan susret više gena od oba roditelja i njihovih predaka, kao i faktori spoljne sredine mogu da dovedu do ovakvih oboljenja koja su prevashodno posredovana imunskim sistemom. Znaci upozorenja i simptomi su promene po koži, upala perifernih zglobova“, rekao je doktor.
Ističe da više treba da se bojimo budućnosti u pogledu degenerativnih oboljenja kičmenog stuba i perifernih zglobova kod naše dece.
Više sedenje za stolom za računarom, nego sporta.
Potrebno je više plivanja, trčanja, atletskih veština i šetnji, bogata ishrana, više vitamina De.
Napominje da dobar deo populacije i u mlađim godinama dobija zapaljensko reumatsko oboljenja. Ipak Svetski Dan borbe protiv reumatoidnog artritisa nije posvećen samo zapaljenskim reumatskim oboljenjima nego i osteoartritisu koji obuhvata reumatoidni artritis i druge zapaljenske reumatske bolesti koje nose velike posledice.
„Jedina prevencija reumatskih bolesti koja je primarna je prestanak pušenja. Nepušači imaju dva puta manju šansu da obole od reumatskih bolesti. Prevencija je zdrav život, zdrava ishrana i izbegavanje trauma u saobraćaju i na poslu“,rekao je doktor.
Ističe da naša populacija sa vremenom stari, prosek godina u Srbiji je je oko 43 godine, imaćemo više osteoartritisa i više osteoporoze, jer je populacija znatno starija nego što je bila nekada. Reumatoidni artritis postaje nešto ređi nego što je bio pedesetih godina porošlog veka, a sistemske bolesti su možda češće.
„Od najvećeg značaja je pravilno upućivanje bolesnika na Reumatološki institut. Nije to jednostavno postići u jednom ovakvom zdravstvenom sistemu. Mi imamo kliniku za ranoi artritis gde pokušavamo da napravimo prečicu za bolesnike kojima je najviše potrebna rana dijagnoza. I odgovarajuće lečenje na samom početku bolesti. Što može smanjiti teške ishode.Nalazimo se u boljem delu evrope imamo razvijenu reumatološku zaštitu, institute i centre. Očekuje se da će inovativni lekovi uskoro biti dostupniji“, rekao je doktor Goran Radunović, direktor Instituta za reumatologiju u Beogradu.
Od nekog oblika hroničnog reumatizma u Srbiji boluje oko milion i po ljudi, ili svaka četvrta osoba. Bolest se najčešće javlja posle 30, 40-te godine života. I to nije samo bolest starih, dijagnostikovana je i kod 2.000 dece u našoj zemlji.
Podeli vest:
