Od španske groznice do kovida19 – kako su pandemije oblikovale svet

Kroz vekove su zaraze odnosile živote i u društvu ostavljale pravu pustoš. Bubonska kuga, španska groznica, kovid19. O tome koliko ozbiljne posledice mogu da ostave pandemije, najbolje govori to što su neke od njih odnele više života nego ratovi.

Malo je poznato da je od španskog gripa, koji je zahvatio svet u drugoj polovini 1918. godine, umrlo skoro tri puta više ljudi nego u ratu, koji je bio na izmaku. O tome se u istorijskim knjigama retko govori, kao i o posledicama po društvo, politiku i kulturu. Upravo to je predmet dugogodišnjeg istraživanja istoričara i muzejskog savetnika u Narodnom muzeju u Valjevu Vladimira Krivošejeva, autora knjige „Epidemija španske groznice u Srbiji 1918-1919“.

Krivošejev objašnjenje vidi u činjenici da su ljudi posle svih ratnih stradanja oguglali i zapali u stanje opšte ratne apatije. Na drugoj strani, uvek je vojna tajna koliko je vojnika obolelo, pa i civila, da se ne bi širila panika. Zaraćene države i mediji o tome ćute.

Kada je epidemija (koja se pojavila u SAD, pa je vojnici doneli u Francusku i druge evropske zemlje) stigla u Španiju, tamošnji mediji su o tome pisali, a posebno se šire informacije kada se razboleo kralj Alfons XIII i gotovo cela vlada. Ta vest je bila dovoljno zanimljiva i važna da je prenesu i mediji u zaraćenim državama, gde je bolest već toliko uzela maha da nije mogla više da se krije. Ostalo je, međutim, uverenje da je epidemija nastala u Španiji.

Krivošejev kaže da je zbog svega toga trebalo mnogo vremena da se ustanovi i broj žrtava. Sa velikom izvesnošću se došlo do podatka da je od posledica bolesti u svetu umrlo oko 50 miliona ljudi, pretežno muškaraca.

Istraživanja upućuju i na mnoge društvene promene koje su usledile. Zbog manjka radne snage, počinje upošljavanje žena, a sa poslom one traže i neka druga prava, poput prava glasa. Dolazi do modernizacije u mnogim oblastima. Menja se način projektovanja bolničkog prostora, jer se shvatilo da je neophodno da on bude veći, svetliji i provetren. To se prenosi i na projektovanje prostora za stanovanje. Potreba za održavanjem bolje higijene uvodi u kuće vodu i kanalizaciju.

Krivošejev prenosi i jednu od najintrigantnijih priča, koja se odnosi na pripreme Versajskog ugovora. Britanci i Francuzi su se zalagali da Nemačka bude drastično kažnjena za sva zlodela u ratu. Američki predsednik Vudro Vilson je bio zagovornik blažih sankcija. On se, međutim, razboleo. To je usporilo pregovore, a zbog iscrpljenosti se više nije opirao oštrom kažnjavanju Nemačke, što je kasnije u toj zemlji izazvalo veliko nezadovoljstvo koje je u jednom trenutku dovelo Hitlera na vlast.

Pretpostavlja se, takođe, da je veliko stradanje indijskog stanovništva i nezadovoljstvo odnosom i brigom britanske vlasti, bilo prva oštrica Gandijevog pokreta u nastajanju. To se smatra početkom procesa dekolonizacije.

Koja je bolest teža – španska groznica ili kovid 19

Istoričar Vladimir Krivošejev se u svojoj knjizi posebno bavi istraživanjem španske groznice na tlu Srbije. Naglašava da je Srbija prošla kroz tri talasa i da je najgori bio drugi, jesenji, kada je umrlo najviše ljudi. Epidemija se među Srbima pojavila na Krfu, još u maju, a preneli su je vojnici sa jednog francuskog broda. U severne delove zemlje bolest dolazi iz Austrougarske, pre oslobodilaca.

U Srbiji je jako malo dokumenatcije o epidemiji, ali Krivošejev je sa saradnicima pratio broj umrlih preko crkvenih knjiga. Tako se došlo do procene da je španska groznica odnela oko 3 odsto stanovništva, odnosno 100.000. Tome se dodaje i oko 20.000 interniraca, logoraša i vojnika.

Praveći paralelu sa sadašnjom pandemijom, naš sagovornik podseća da je reč o različitim grupama virusa, ali da su manifestacije slične. Nema odgovor na pitanje koja je bolest teža, ali predočava da se španski grip proširio na kraju rata, kada su ljudi bili izgladneli, sa slabim imunitetom, čemu je doprineo i ratni stres.

Zdravstvena zaštita i medicinska znanja bili su tada na niskom nivou, a vakcina nije postojala, pa otuda i tako veliki broj žrtava. Danas su okolnosti sasvim drugačije, ali je stopa smrtnosti izuzetno visoka. 

Kroz vekove su zaraze odnosile živote i u društvu ostavljale pravu pustoš. Bubonska kuga, španska groznica, kovid19. O tome koliko ozbiljne posledice mogu da ostave pandemije, najbolje govori to što su neke od njih odnele više života nego ratovi.