Osteoporoza je metabolička bolest kostiju koja nastaje kao posledica smanjenja koštane mase i poremećaja građe kostiju, zbog čega kosti postaju podložnije prelomima. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, ako je mineralna koštana gustina merena na aparatu, koji se naziva osteodenzitometar, manja za 2.5 ili više standardnih devijacija u odnosu na prosečnu mineralnu koštanu gustinu mladih osoba, radi se o osteoporozi.
Dr Bojana Knežević iz Klinike za reumatologiju i kliničku imunologiju Vojnomedicinske akademije objašnjava za portal N1 da je osteoporoza je tiha, progresivna bolest koja dovodi do gubitka čvrstine kostiju koje se potom lako lome.
„Nažalost, da bolujemo od osteoporoze uglavnom spoznamo kada je već kasno, tj. kada se prelom već desi. Zbog toga se za osteoporozu često kaže da je ‘tiha bolest’“, kaže ona.
Prema njenim rečima, maksimalna koštana gustina se dostiže oko 30. godine života. Posle toga koštana masa se do 50. godine života smanjuje za 0,5-1 odsto godišnje. Posle menopauze gubitak može iznositi do 10 odsto godišnje. Kod osoba starijih od 70 godina u više od 70 odsto prisutna je tzv. senilna osteoporoza.
„Kao što smo već rekli pacijent nema tegobe dok se ne desi prvi prelom. Taj prvi, neočekivani prelom može biti iskustvo koje menja život. Istraživanja pokazuju da kod osoba koje su već imale jedan, postoji 86 odsto veći rizik za nastanak novog preloma. Najčešće su pogođeni kuk, kičma i ručni zglob“, navodi doktorka.
Prelom kuka uzrokovan osteoporozom zahvata jednu od tri žene i jednog od pet muškaraca u dobi do osamdeset i pet godina, dodaje ona.
„Frakturu kuka prati i značajna stopa smrtnosti od preko 20 odsto u toku prve godine od preloma, a oko 50 odsto povređenih ostaju trajni invalidi. Rizik od smrtnog ishoda nakon preloma kuka u postmenopauzi, jednak je riziku od smrtnog ishoda zbog karcinoma dojke. Zbog toga je važno na vreme utvrditi smanjenje mineralne koštane gustine. Klasičnom radiografijom se osteoporoza prepoznaje tek kada je došlo do gubitka 25-40 odsto koštane mase“, ističe dr Knežević.
Na pitanje da li postoji neki način prevencije, dr Knežević odgovara da je najvažnija pravilna ishrana kojom će se obezbediti dovoljan unos kalcijuma i vitamina D.
„Veoma je važna i svakodnevna fizička aktivnost. Na smanjenje koštane mase utiču i pušenje, prekomerno konzumiranje alkoholnih pića i kafe. Pravilnom ishranom i redovnim vežbanjem, izbegavanjem pušenja, alkoholnih pića i kafe mladi će omogućiti da njihove kosti postignu maksimalnu, genetski određenu koštanu gustinu“, navodi ona.
Faktori rizika
Nepromenljivi nasledni činioci utiču na 80 procenata kvaliteta kostiju (koštane gustine). Srećom, na preostalih 20 procenata faktora možemo da utičemo, a to može biti sasvim dovoljno za bezbrižniju starost, kaže dr Knežević.
„Nasleđe je najvažniji faktor koji utiče na našu mineralnu koštanu gustinu i kvalitet naših kostiju. U druge faktore rizika na koje ne možemo da utičemo spadaju starosna dob, ženski pol, prelom kuka kod jednog od roditelja, rana menopauza“, kaže sagovornica.
Ona dodaje da postoje i neki drugi rizici (sekundarni faktori) za nastanak osteporoze, na koje takođe treba obratiti pažnju. To su pre svega oboljenja štitaste i paraštitastih žlezda, zatim neke bolesti organa za varenje, reumatoidni artritis i neke neuropsihijatrijske bolesti.
Nepovoljan uticaj mogu imati i pojedini lekovi – to su najpre glukokortikoidi (stereoidni hormoni koji deluju na metabolizam glukoze), a zatim lekovi protiv depresije i epilepsije, ističe doktorka.
„Na smanjenje koštane mase utiču i pušenje, prekomerno konzumiranje alkoholnih pića i kafe. Dakle, zdrav život, uopšteno gledano, najbolja je prevencija u borbi protiv ove bolesti“, ocenjuje dr Knežević.
Simptomi
„Važno je istaći da u početnoj fazi bolesti nema nikakvih simptoma koji bi upozorili pacijenta. Iskustva govore da većina pacijenata tek nakon nekog preloma sazna da je osteoporoza pravi krivac“, kaže dr Knežević.
Ipak, postoje neki znaci na koje treba obratiti pažnju, a izdvajamo sledeće:
● Smanjenje visine – smanjenje visine za dva-tri centimetra ili više
● Promena držanja tela – savijanje, saginjanje napred
● Kratak dah – smanjen kapacitet pluća
● Bolovi u donjem delu leđa
● Prelom kosti
Način dijagnostike
Prema rečima dr Knežević, najpreciznija metoda merenja mineralne koštane gustine je osteodenzitometrija X zracima dvostruke energije, tzv. DXA. I definicija osteoporoze koju je usvojila Svetska zdravstvena organizacija se odnosi na mineralnu koštanu gustinu merenu ovom metodom.
Merenje mineralne koštane gustine se ovom metodom rutinski vrši na lumbalnoj kičmi i kuku. Nije potrebna posebna priprema za pregled, kaže naša sagovornica.
„Rezultati merenja BMD – koštane gustine, mogu da se izraze kao odstupanje (broj standardnih devijacija) od srednje gustine kosti mladih zdravih osoba (20-40 godina) i to se zove T-skor ili kao odstupanje od vrednosti koja odgovara istim godinama starosti zdravih osoba i zove se Z- skor“, objašnjava ona.
Napominje da trajanje pregleda iznosi manje od pet minuta, a da je doza zračenja minimalna (iznosi 100 i više puta manje od doze koja se absorbuje standardnom radiografijom pluća).
Dr Knežević naglašava da, kada se postavi dijagnoza, neophodna je, pre svega, procena rizika od preloma, kao i otpočinjanje terapije, čiji je cilj da se prelomi spreče.
Osim terapije, pacijent mora „uskladiti” pojedine životne navike sa svojom bolešću – moraju se izbegavati situacije koje direktno mogu da vode prelomu kostiju.
„Lečenje treba da je prilagođeno pacijentu. Izbor lekova treba prepustiti lekaru. Dovoljan unos kalcijuma i vitamina D i redovna fizička aktivnost su osnov prevencije i lečenja osteoporoze“, ističe doktorka.
Dobra ishrana i redovna fizička aktivnost su veoma važni za održavanje zdravih kostiju tokom celog života i ujedno predstavljaju prevenciju osteoporoze. Hrana bogata kalcijomom i proteinima, ali i izlaganje sunčevim zracima, obezbediće dovoljnu količinu vitamina D i drugih gradivnih elemenata kostiju, kaže ona.
„Veoma je značajno i izbegavanje štetnih navika kao što su pušenje i konzumacija alkohola koje negativno utiču na koštanu gustinu. Za žene koje su ušle u menopauzu očekivani gubitak koštane mase može se preduprediti primenom hormonske supstitucione terapije odnosno nadoknadom ženskih polnih hormona koji nedostaju“, navodi dr Knežević.
Lečenje
Bisfosfonati:
To su lekovi koji su prva linija terapije osteoporoze i koji se najčešće primenjuju. Oni značajno usporavaju razgradnju kosti i omogućuju porast koštane mase. U ovu grupu lekova spadaju alendronat koji se može uzimati jednom nedeljno, ibandronat koji se dozira jednom mesečno ili tromesečno kao intravenska injekcija i zoledronska kiselina čija primena jednom godišnje omogućuje najvišu sigurnost u efektu terapije. Svakako bisfosfonati se primenjuju uz preparate prirodnog vitamina D (2000 i.j. dnevno) i kalcijuma (1 g. dnevno) poželjno unetog hranom. Dužina primene nije striktno određena, ali za dobar efekat treba tri do pet godina.
Denosumab:
Denosumab je biološki lek koji sprečava razgradnju koštane mase. To je monoklonsko antitelo koje blokira razvoj osteoklasta (ćelija koje razgrađuju kost). Primenjuje se u obliku potkožnih injekcija jednom u šest meseci. Velika prednost denosumaba je što može da se primenjuje i kod pacijenata koji imaju smanjenu bubrežnu funkciju.
Teriparatid:
Za najteže oblike osteoporoze sa prelomima preporučuje se teriparatid. Teriparatid je lek sličan hormonu paraštitastih žlezda. On povećava stvaranje koštane mase. Primenjuje se jednom dnevno u vidu potkožnih injekcija. Lek se primenjuje tokom dve godine, nakon čega se lečenje nastavlja bisfosfonatima ili denosumabom, kaže dr Bojana Knežević.
Osteoporoza je metabolička bolest kostiju koja nastaje kao posledica smanjenja koštane mase i poremećaja građe kostiju, zbog čega kosti postaju podložnije prelomima. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, ako je mineralna koštana gustina merena na aparatu, koji se naziva osteodenzitometar, manja za 2.5 ili više standardnih devijacija u odnosu na prosečnu mineralnu koštanu gustinu mladih osoba, radi se o osteoporozi.