Pesma „Gavran” Edgara Alana Poa slavi 180. rođendan

Pripoveda o očajnom ljubavniku kojeg posećuje tajanstveni gavran, koji uporno ponavlja jednu reč. Ljubavnik, često tumačen kao student, tuguje zbog gubitka voljene Lenore.

Gavran, sedeći na bisti boginje mudrosti Palade, dodatno provocira protagonistu ponavljanjem reči „nevermore” (nikad više).

Foto: Unsplash

Pesma je delimično inspirisana gavranom koji govori iz romana „Barnaby Rudge: A Tale of the Riots of Eighty” (1841) Čarlsa Dikensa. Po je ritmičku i metričku složenost pesme zasnovao na delu „Udvaranje lejdi Džeraldini” Elizabet Beret Braunin, koristeći unutrašnje rime i aliteraciju, piše u analizi ovog dela.

Pesma sadrži brojne reference na folklor, mitologiju, religiju i klasičnu književnost.

Po je tvrdio da je pesmu sastavio metodičnim i logičnim pristupom, sa ciljem da stvori delo koje će se dopasti i kritici i široj publici. O tome je detaljno pisao u svom eseju „Filozofija kompozicije” iz 1846. godine.

Glavna tema – večna odanost

Gavran je prvi put objavljen pod Poovim imenom u listu New York Evening Mirror, donoseći mu veliku popularnost, ali ne i značajan finansijski uspeh. Pesma je brzo postala predmet ponovnih objava, parodija i ilustracija.

Po nije pesmu pisao sa ciljem da ona ima jasnu alegoriju ili moralnu pouku. Glavna tema pesme je večna odanost – pripovedač se nalazi u unutrašnjem sukobu između želje da zaboravi i potrebe da se seća. On kao da uživa u svojoj patnji i obsesivnom fokusiranju na gubitak.

Iako pretpostavlja da je „nevermore” jedina reč koju gavran zna, on nastavlja da mu postavlja pitanja, svesno se kažnjavajući, jer zna kakav će odgovor dobiti. Pesnik ostavlja nejasnim da li gavran zaista razume šta govori ili mu je cilj samo da izazove reakciju kod pripovedača.

Tokom pesme, pripovedač prolazi kroz emocionalnu transformaciju – od početne iscrpljenosti i tuge, preko uznemirenosti i očaja, sve do potpunog ludila.

Ko je bio Edgar Alan Po

Edgar Alan Po (1809–1849) bio je jedan od najpoznatijih američkih književnika, pesnika i književnih kritičara. Njegov doprinos svetskoj književnosti prepoznat je u žanrovima horora, misterije i detektivske priče. Njegova dela „Gavran” i „Anabel Li”, postala su klasici.

Po je rođen u Bostonu, u porodici putujućih glumaca Dejvida i Elizabet Po. Njegov otac ih je napustio, a majka je umrla od tuberkuloze kada je Edgar imao samo tri godine. Odhranio ga je imućni trgovac Džon Alan sa suprugom Fransis, ali ga nikada nisu formalno usvojili. Odrastao je u njihovom domu i školovao se u Engleskoj i Americi.

Imao je napet odnos sa posvojiteljem, što je rezultiralo finansijskim problemima tokom njegovih studija. Nakon kratkog boravka na Univerzitetu Virdžinija i neuspele vojne karijere, Po se posvetio pisanju.

Najveći uspeh postigao je pisanjem proze. Posebno su ga zanimale mračne teme, ljudska psiha i natprirodne pojave.

Foto: Unsplash

Po se smatra pionirom detektivskog žanra – njegov lik Ogist Dipen iz priče „Ubistva u Ulici Morg” prethodio je poznatim detektivima poput Šerloka Holmsa.

Poov život obeležile su tragedije i borbe. Oženio se svojom trinaestogodišnjom rođakom Virdžinijom Klem, koja je umrla od tuberkuloze 1847. godine. Ovaj gubitak ga je duboko potresao.

Preminuo je pod misterioznim okolnostima u Baltimoru.

Dana 3. oktobra 1849. pronađen je u nesvesnom stanju na ulici u Baltimoru, u odeći koja nije bila njegova. Hitno je prebačen u bolnicu, gde je preminuo četiri dana kasnije.

Po nikada nije postao dovoljno priseban da objasni šta mu se dogodilo. Tokom poslednjih sati života, navodno je više puta dozivao ime Rejnolds, ali nije poznato na koga je mislio. Novine su tada kao uzrok smrti navele „kongestiju mozga” ili „cerebralnu upalu”, što su uobičajeni eufemizmi za smrt od alkoholizma ili drugih nepovoljnih uzroka.

Svi medicinski zapisi i njegov smrtni list su izgubljeni. Među teorijama o njegovoj smrti spominju se delirijum tremens, srčana bolest, epilepsija, sifilis, meningitis, kolera, trovanje ugljen-monoksidom, pa čak i besnilo.

Njegove poslednje reči bile su: „Gospode, pomozi mojoj jadnoj duši”.