Pisaci koji su slavu stekli tek posle smrti

Priča o vrtoglavom usponu književnice Džoane K. Rouling, sada je gotovo podjednako poznata kao njena planetarno popularna serija knjiga „Hari Poter“. Prvi roman iz tog serijala poslala je na adresu čak dvanaest poznatih izdavačkih kuća, a svaka od njih ju je odbila.

Pristala je jedino kuća „Blumsburi“ (Bloomsbury), ali ju je izdavač posavetovao da ipak nađe i stalan posao jer „nema para od pisanja dečijih knjiga“.

Da za većinu ljudi pisanje knjiga nije baš najisplativiji posao na svetu znaju mnogi, a zato i većina pisaca odustane, pre nego što im neki izdavač pruži šansu.

Ali ima i onih, koji uprkos svemu nastave da pišu, iako nisu sigurni da će njihove redove ikada iko osim njih pročitati.

To je bio slučaj sa ovih pet velikana književnosti, koji su slavu stekli tek posthumno, piše Euronews Srbija:

Marsel Prust

„U traganju za izgubljenim vremenom“ je monumentalno delo koje se smatra jednim od najboljih romana ikada napisanih.

Međutim, za njega, kao i za njegovog autora, saznalo se tek posle njegove smrti.

Prust je nevoljno radio razne poslove, kao što je posao u biblioteci gde je jednom prilikom bio na toliko dugom bolovanju da se svi mislili da je dao otkaz.

Živeo je sa roditeljima, a nakon njihove smrti preživljavao od nasledstva koje su mu ostavili.

Mada je Prust zaradio nešto novca kao pisac, njegovo čitavo bilo je nedovršeno i dobilo je zasluženo priznanje tek nakon njegove smrti u 51. godini života.

Franc Kafka

Češki pisac Franc Kafka, po kom se i danas nazivaju motivi otuđenosti u savremenom svetu u književnosti i filmu, samo je nekolicinu radova objavio za života.

Uglavnom je radio poslove koji su mu ostavljali dovoljno vremena da piše noću, dok je napuštao one koji su mu oduzimali previše vremena.

Dugo i relativno uspešno je radio kao službenik u jednoj agenciji za bezbednost, na radnom mestu na kom je možda prvi izumeo zaštitni šlem.

Nažalost, preminuo je od tuberkuloze kada je imao samo 40 godina.

Najveći deo njegovog pisanja niko osim njega nije pročitao, a svom prijatelju Maksu Brodu, naredio je da sve njegove papire spali nakon njegove smrti.

Međutim, Brod nije imao srca da ga posluša i odneo ih je kod izdavača, što je Kafku učinilo jednim od najvećih pisaca 20. veka.

Stig Larson

Stig Larson nije bio potpuno nepoznat u svojoj rodnoj Švedskoj, budući da je radio kao novinar, fotograf, grafički dizajner i istraživač, ali je kao književnik postao planetarno poznat tek nakon što je preminuo u 51. godini života.

Larson je autor „Trilogije Milenijum“, krimi romana zbog kojih se celi svet zaljubio u savremenu skandinavsku književnost i popularizovao nordijski noar.

Počeo je da radi na toj seriji knjiga i zadovoljstva, uveče, nakon što bi se vratio sa svog plaćenog posla.

Pokušao je da ih objavi nedugo pre svoje smrti, što je možda i jedini razlog zbog kog danas znamo za „Devojku s tetovažom zmaja“, koja je samo do 2010. godine prodata u više od 30 miliona primeraka i prevedena na 50 jezika.

Postao je i prvi autor koji je prodao više od milion elektronskih verzija knjiga na Amazonu.

Sve tri njegove knjige adaptirane su u filmove na švedskom jeziku, a zatim dobile i rimejkove na engleskom.

Smatra se da je Larson želeo da napiše još sedam knjiga u seriji, a rad na nekim od njih je već započeo pre nego što će iznenada umreti od srčanog udara.

Herman Melvil

Herman Melvil smatra se jednim od najznačajnijih pisaca američke renesanse, perioda književnog stvaralaštva do sredine 19. veka.

Najplodonosniji period imao je u poznim dvadesetim do sredine tridesetih godina, između 1846. i 1857. godine.

Danas je najpoznatiji po svom remek-delu „Mobi Dik“, koje je najvećim delom nastalo iz njegovog iskustva kao mornara.

Kasnijih godina pisao je poeziju, jer je u to vreme to bilo isplativije, a dopunjavao je kućni budžet kao gostujući predavač na lokalnom fakultetu.

Prestao je da piše oko pet godina pre smrti od kardiovaskularne bolesti u 73. godini života.

Iako je delimično bio poznat za vreme svog boravka na ovom svetu, posthumno je bio potpuno zaboravljen, a „Njujork Tajms“ je u nekrologu o njemu čak objavio i pogrešno ispisan naziv romana „Mobi Dik“.

Međutim, njegova literarna genijalnost priznata je dvadesetih godina prošlog veka, a jedan od najvećih teoretičara književnosti tog vremena Stenli T. Vilijams, smatrao je da njegovo pisanje ima „transformativnu moć uporedivu sa Šekspirovom“.

Džejn Ostin

Džejn Ostin, jedna od najčitanijih književnica engleskog govornog područja, za života je bila jedva poznata, a u neka od svojih najboljih dela napisala je tek u poslednjoj deceniji života.

Među njima su „Razum i osećajnost“ (1811), „Ponos i predrasude“ (1813), „Mensfild Park“ (1814) i „Ema“ (1815).

Preminula je posle duge bolesti sredinom jula 1817.

Tek 1869. kada je njen nećak objavio „Memoare Džejn Ostin“, postala je dostupna široj publici.

Pre toga, njene romane čitala je samo književna elita, ali je od četrdesetih godina dvadesetog veka priznata i u akademskim krugovima, kao književnica vredna proučavanja.

Savremena publika je imala priliku da se s njom upozna i preko brojnih ekranizacija njenih dela.

Priča o vrtoglavom usponu književnice Džoane K. Rouling, sada je gotovo podjednako poznata kao njena planetarno popularna serija knjiga „Hari Poter“. Prvi roman iz tog serijala poslala je na adresu čak dvanaest poznatih izdavačkih kuća, a svaka od njih ju je odbila.