Pitanje od milion dolara: Kada stiže vakcina za novi virus

Ne možemo da shvatimo mnogo toga što se dešava u prirodi. Naročito je mnogo toga nepoznatog kada je reč o virusima jer se oni brzo razmnožavaju kada uđu u ćeliju, rekla je infektolog Eleonora Gvozdenović.

Ističe da virusi prilikom razmnožavanja prave greške.

„Ako su te greške u redu, da mogu dalje da se razmnožavaju, dolazimo do novih sojeva virusa“, objasnila je.

Kada je reč o koronavirusima, ističe da su oni poznati odavno, ali da im se nije pridavala posebna pažnja jer su uglavnom izazivali kijavice.

Međutim, 2002. godine dogodila se epidemija SARS-a koja je bila impresivna, jer je smrtnost bila visoka, a onda se ugasila protivepidemijskim merama. Započeta su istraživanja ali se nije došlo do vakcine, jer se procenilo da nije potrebna.

Potom se 2012. godine dogodila slična situacija, uglavnom u Saudijskoj Arabiji i na Bliskom istoku, kada se pojavio MERS.

Ističe da još uvek de fakto ne znamo šta će biti s novim koronavirusom (SARS-KoV-2) i kako će se situacija razvijati.

Kako virus prelazi sa životinje na čoveka

Virusolog Maja Stanojević, koja je konsultant SZO i profesorka Medicinskog fakulteta, objašnjava da porodica koronavirusa sadrži veliki broj virusa koji napadaju različite životinje, a neki od njih i ljude.

Dodala je da većina koronavirusa poznatih čoveku nije bila klinički značajna, sve do pojave SARS-a, MERS-a i novog koronavirusa SARS-KoV-2, koji imaju viši stepen patogenosti.

„Karakteristično za sva tri virusa je to što su prešli sa životinja na čoveka. Taj preskok barijere vrsta je nešto što se manje-više stalno dešava. Mnogi humani virusi su proizišli iz životinjskih“, rekla je Maja Stanojević.

Objašnjava da su za sva tri virusa najverovatniji inicijalni rezervoar slepi miševi kod kojih je ustanovljen veliki broj koronavirusa. Specifična vrsta slepih miševa u Aziji ima virus koji je najsličniji najnovijem koji je inficirao čoveka.

Međutim, Stanojevićeva dodaje da virus najverovatnije nije došao do čoveka neposredno preko slepih miševa, nego preko nekih posrednika iz vrste koja nije ustanovljena.

Ko se prvi zarazio 

Pomenula je u čuvenu pijacu u Vuhanu i rekla da je činjenica da su roba na toj pijaci i ljudi bili veoma važni za umnožavanje dinamike transmisije virusa među ljudima, ali da nije sasvim izvesno da je na toj pijaci bio prvi inficirani čovek.

Objasnila je i kako se virus prenosi. Kaže da mora prvi da se zakači i da uđe u ćeliju, a da virusi svojstveni životinjama obično nemaju takve proteine kojima mogu da se zakače za humane ćelije.

„S vremena na vreme, usled varijabilnosti, neki od tih virusa uspeju da se zakače za humanu ćeliju i inficiraju čoveka“, kaže Maja Stanojević i napominje da se to dešava mnogo češće neko što znamo, ali u većini slučajeva taj virus ne predstavlja opasnost za ljudsku populaciju jer nema sposobnost interhumane transmisije.

Ko sve radi na vakcini 

Pitanje koje se često postavlja ovih dana je u kom roku možemo da dobijemo vakcinu protiv novog koronavirusa. Eleonora Gvozdenović je navela primer virusa gripa o kojima se mnogo zna.

Istakla je da se on pojavio u martu 2009. godine u Meksiku, a da je u julu već postojala dobra slika o tome kako se virus kreće. Navodi da se vakcina pojavila tek u januaru i da se stajalo u red da bi se obezbedile određene količine za neku populaciju.

Napominje da je pitanje kako će se praviti vakcina za SARS-KoV-2 i da postoji mnogo kandidata koji rade na tome. Pošto se antitela javljaju negde 14 dana od početka tegoba, znači da treba sačekati da se ona stvore.

Takođe, potrebno je testirati ljude s vremena na vreme da se vidi kada su stvorili antitela, da li njihov nivo raste ili opada, i mnogo toga treba da se prati, ističe Gvozdenovićeva.

Maja Stanojević dodaje da razvojni put vakcine ima nekoliko faza. Pretklinička faza je testiranje nad životinjama a klinička podrazumeva testiranje nad ljudima i ona se dalje deli u nekoliko faza koje podrazumevaju testiranja da li vakcina pruža izvesnu zaštitu, da li postoje neželjeni efekti i da li je bezbedna.

„Moguće je da, uz savremenu tehnologiju, do jeseni imamo manje ili više uspešno završenu prvu fazu, ali sve ostale faze razvoja traže svoje vreme, a čak i da se završe do septembra ili oktobra, potrebno je vreme da se sintetišu dovoljne količine proizvoda koji je potreban celom svetu“, rekla je.

Vakcine zasnovane na savremenim konceptima 

Ističe i da postoje terapijske vakcine koje se primenjuju za lečenje, ali da je fokus pre svega na preventivnim vakcinama. Prema zvaničnoj listi SZO, kaže Stanojevićeva, ima nešto više od 30 centara u kojima se razvija vakcina.

Ipak, ističe da se od 33 ili 35 potencijalnih kandidata, samo četiri ili pet razvijaju na konceptima klasične vakcinologije koja počinje od umnožavanja virusa. Ogromna većina je zasnovana na savremenim konceptima, a to znači da ne sadrži ceo virus, niti delove prave virusne čestice već veštački sintetisane delove virusa.

Kada je reč o trenutnoj borbi s virusom, Eleonora Gvozdenović ističe da je osnovna stvar da se ne optereti zdravstveni sistem jer on ima određene kapacitete.

Navodi da možemo da naučimo da primenjujemo osnovne higijenske mere i da naučimo da se sa maskom može živeti i raditi. Takođe, bitno je kako peremo ruke i održavamo higijenu, kao i to da se ne unosimo drugima u lice.

„Trenutno nema leka, a nadam se da će se pronaći koji bi od antivirusnih lekova mogao da se primeni na neki način, ili eventualno da se napravi neki novi koji bi mogao da bude efikasan u ovoj situaciji“, rekla je Gvozdenovićeva.

Naglašava da niko ne zna kako će se virus ponašati i u kojoj meri će da se promeni u odnosu na to kakav je bio na početku.

Maja Stanojević kaže da niko nema iskustva s novim virusom i da niko ne zna sada da kaže koji je ispravan način borbe i koje su mere prave.

„Prave procene stope smrtnosti, asimptomatskih i oligosimptomatskih pacijenata, kao i teških slučajeva, zapravo ćemo utvrditi tek post festum, kada se utvrde prave razmere zaražavanja“, navela je Stanojevićeva.

Za sada su, kako je rekla, najveći izvor podataka istraživanja iz Kine, pošto je u toj zemlji epidemija stavljena manje-više pod kontrolu.