Postpraznična depresija: „Praznici prođu, ništa se posebno ne desi, a sledi finansijski izazovan period“

Euforija, okićene ulice i izlozi, dobra hrana i provođenje vremena sa porodicom – obično su prve asocijacije u vezi sa praznicima. Međutim brojna psihološka istraživanja pokazuju da kod mnogih ljudi ovaj period predstavlja vreme očaja, razočaranja, tuge i izneverenih očekivanja, te je kod mnogih ljudi ovaj period izvor stresa i okidač depresivnih osećanja.

„U savremeno doba konzumerizma, mislim da je atmosfera pripreme za praznike previše intenzivna, te kada sve prođe i primetimo da se nije desilo ništa spektakularno, često u nama mogu da nastanu, uslovni rečeno, negativna osećanja“, kaže za Euronews Srbija Radmila Vulić Bojović psiholog i psihoterapeut.

Vulić Bojović naglašava da je razlog tome često i finansijski aspekat budući da je januar „najduži mesec“ u kom se porodice suočavaju sa ozbiljnom „rupom“ u kućnom budžetu. Pored toga, ističe da porodica može biti i najbolje i najgore mesto u kojoj se pojedinac nalazi.

„Ovaj praznični period funkcioniše kao lupa. Sve što je dobro postane još bolje, a svi problemi teže ka dome na postanu gori. Tako se disfunkcijalnost u odnosima pojačava kada ne postoje distrakcije, kao što je odlazak na posao. Upućeni ste jedni na druge, a nemate funkcionalne načine kako komunicirate kako koordinirate svoje aktivnost onda dolazi do problema“, ističe psihološkinja.

Dodaje da praznici jesu vreme zajedništva i to može biti divno u porodicama u kojima postoji taj duh uzajamnosti poštovanja tolerancije blagonaklonosti.

Radmila Vulić Bojović smatra da u takozvanom „teroru pozitivnosti“, ljudi često ne mogu da dozvole sebi, niti drugima da se osećaju loše.

„Nekako se ne validiraju osećanja ljudi koji se osećaju loše u ovom periodu, čime oni postaju dodatno nezadovoljni sobom. Potrebno je ipak balansirati“, podvlači psiholog i dodaje da praznici mogu biti magični, ali ne treba ni preterivati sa euforijom i otići u krajnost.

„Mislim da je važno poslati poruku da su i negativna osećanja validna osećanja i ne treba ih negirati ili potiskivati već njima se baviti. Teror pozitivnosti i apsolutnog blagostanja je nešto što nas puno košta, jer mislimo da ako nismo raspoloženi nešto nam odmah fali, a to nije tako“, kazala je Vulić Bojović.

Naglašava da simptomi tačnije znakovi koji ukazuju na postprazničnu depresiju, vrlo su individualni, međutim obično se ispoljavaju u nekoj promeni rutine – više ili manje sna od uobičajenog, promena u apetitu, intenzivnije druženje ili povlačenje iz društva.

„Nekada samo i kada kažemo šta nam je već postane lakše. Nažalost na ovim prostorima ljudi nisu preterano emocionalno pismeni, pa često ne mogu da formulišu to što osećaju“, zaključila je Radmila Vulić Bojović.

Ipak, razgovor sa najdražima ili sa stručnjakom može da olakša situaciju.

Euforija, okićene ulice i izlozi, dobra hrana i provođenje vremena sa porodicom – obično su prve asocijacije u vezi sa praznicima. Međutim brojna psihološka istraživanja pokazuju da kod mnogih ljudi ovaj period predstavlja vreme očaja, razočaranja, tuge i izneverenih očekivanja, te je kod mnogih ljudi ovaj period izvor stresa i okidač depresivnih osećanja.