Preteča modernih Olimpijskih igara – Palićka olimpijada

Veruje se da su počeci olimpizma začeti na sportskim terenima današnje teritorije Bačke koja je u tom periodu pripadala Austrougarskoj monarhiji. Ovaj podatak većinski nije poznat kako sportskoj javnosti Srbije tako i svetu uopšte.

Inicijator, organizator i sponzor prvih Palićkih sportskih igara /Palićke olimpijade/ bio je Subotičanin, baron Lajoš Vermeš (1860 – 1945). Kao bogati veleposednik na Paliću imao je brojne kuće i imanja. Studirao je medicinu u Budimpešti i bio ljubitelj sporta. Po povratku u rodni grad, zajedno sa braćom Belom i Nandorom osnovao je dva sportska kluba, gimnastički i atletski. Osim što je bio ljubitelj sporta takođe se bavio istim i to atletikom, gimnastikom, rvanjem, plivanjem, mačevanjem i biciklizmom. Prvak Ugarske u biciklističoj trci na 10 km (na biciklu sa velikim prednjim točkom) postao je 1898. godine, a 1900. je pobedio u trci na 1025 m u Beogradu.

Na ideju da na Paliću obnovi antičke Olimpijske igre došao je 1876. godine kada je otputovao u Italiju da sa skulpture „Diskobolos“ uzme mere za disk. Hteo je da napravi isti takav sportski rekvizit i obnovi tu antičku disciplinu. Međutim, na prvim Palićkim sportskim igrama nije se bacao disk. Bile su zastupljene samo tri sportske discipline: rvanje, skok u dalj i bacanje kugle. Kasnije je njihov broj povećan. Pored atletike bila je zastupljena i gimnastika, plivanje i biciklizam.

Sportska takmičenja na Paliću, u to vreme poznatom odmaralištu bogataša, okupljala su sportiste iz zemalja Srednje Evrope. Palićke sportske igre verovatno su tada inspirisale Pjera de Kubertena da osnuje Međunarodni olimpijski komitet. On je izložio ideju o obnovi antičkih Olimpijskih igara na Univezitetu Sorbona u Parizu 1892. godine, 23. juna 1894. godine ideja je usvojena kada je osnovan i Međunarodni Olimpijski komitet. Prve Igre održane su dve godine kasnije, one se od tada održavaju svake četvrte godine kao nekada u staroj Grčkoj.

Palićke sportske igre održavale su se sve do 1914. godine, kada je I svetski rat stavio tačku na Vermešov životni san. U međuvremenu on je od bogatog plemića, veleposednika spao skoro na prosjački štap. Celokupno bogatstvo koje je posedovao uložio je u taj san. Na svom imanju na Paliću napravio je atletske staze, postavio je sprave za gimnastiku i izgradio prvu biciklističku stazu u ovom delu Evrope. Ta asfaltirana staza elipsastog oblika, duga 500 metara, bila je okružena tribinama sa sedištima. On je svoj voćnjak na Paliću još 1880. godine opremio fiskulturnim spravama, a jedan deo je preuredio u sportske staze sa tribinama gde su se odvijala sportska takmičenja. Nešto posebno bilo je i otvaranje kladionice.

Na Paliću je 1891. godine završen i prvi sportski kompleks. Igre su time bile unapređene, a stvoreni su mnogo bolji uslovi za takmičare. Na Igre se dolazilo u svečanim odelima, u fraku, a žene u svečanim haljinama jer su smatrali da je u to vreme to bio i najveći događaj na kojem se trebalo prikazati u najlepšem svetlu.

Vermeš je svojim novcem na obali Palićkog jezera podigao vilu „Bagojvar“, u prevodu „Sovin grad“, vilu „Lujza“ izgrađenu za njegovu majku, kao i Vermeš vilu. Pomenute vile su bile prvo olimpijsko selo u kojem su sportisti smeštani bez naknade, a postoje i dan danas.

Foto: 013info

Sportisti iz Kraljevine Srbije su se na Palićkim igrama prvi put pojavili 1884. godine. Lajoš Vermeš je 1900. godine na prvenstvu Srbije u Beogradu pobedio u dve trke. Medalje mu je lično uručio kralj Aleksandar Obrenović. On se oduševio njegovom namerom da populariše sport u Srbiji, postavio ga je za dvorskog majstora i učitelja mačevanja.

Kralj Aleksandar je nagradio Lajoša pešadijskom sabljom Srpske vojske iskovanu u Nemačkoj u znak zahvalnosti što ga je podučavao mačevanju. Sablja se čuva danas u muzeju u Subotici. Iste te godine subotički fudbaleri su u Topčideru tamošnjim gledaocima demonstrirali fudbalsku igru.

Lajoš Vermeš nosio je olimpijsku baklju kada je ona prošla kroz Suboticu pre održavanja Olimpijskih igara u Nemačkoj 1936. godine. Tim činom mu je odato priznanje za sve što je uradio za afirmaciju sporta na Paliću i Subotici. Bez obzira što je imao preko 70 godina, kao mladić je trčao ulicama Subotice.

Lajoš Vermeš je izgradio tramvajsku prugu od Subotice do Palića sve u cilju da dođe što više građana da gledaju takmičenja, kao i za unapređenje turizma.

Kad je izgubio sav novac u sportu jedino što mu je ostalo bila je doživotna besplatna tramvajska karta.