Pretrčavanje auto-puta, gutanje cimeta, ležanje na pešačkom – kako zaštiti decu od internet izazova
Podeli vest:
Popularnost društvenih mreža i interneta dovela je do razvoja nove pomame: deca i mladi ljudi u poslednje vreme ispunjavaju niz onlajn izazova bez sagledavanja posledica, koje mogu biti dalekosežne. Dok su mnogi od izazova zabavnog karaktera i koliko-toliko bezbedni, drugi su štetni i opasni.
Pod maskom jednostavnih igara između prijatelja, onlajn izazovi za tinejdžere ponekad se pretvaraju u situacije visokog rizika koje dovode do ozbiljnih povreda ili čak smrti.
Poslednji opasni izazov koji se pojavio na popularnoj aplikaciji TikTok traži od korisnika da pretrčavaju put, po mogućstvu auto-put, i to ispred dolazećeg kamiona.
Roditelji čim vide neki sadržaj opasan po život, pozovu nas i prijave, izjavila je u jutarnjem programu Uhvati dan Radio Beograda 1 Emina Beković, edukatorka Nacionalnog kontakt centra za bezdednost dece na internetu.
„Bilo je prijava za cimet čelendž, gde se deca snimaju dok gutaju kašiku cimeta. Pošto je cimet teško progutati dolazi do gušenja. Prijavljena je i igra davljenja od pre dve godine, posebno aktuelna u Italiji, kada je dvoje dece nastradalo. Zatim su deca nestajala na 72 sata. Sada su aktuelni izazovi ležanja na pešačkom prelaz, dok se automobil približava ili pretrčavanje auto-puta. Jedan od izazova je i peni čelendž, gde se metalni novac stavi između utičnice i punjača za telefon, tada dolazi do varničenja i kratkog spoja, a prijavljene su i povrede dece“, kaže Bekovićeva.
Kada roditelji kupe ili predaju u ruke detetu telefon, lap top ili računar to je pravo vreme da se sa decom razgovara o tome kako da na internetu ostanu bezbedni i kakvo ponašanje je dozvoljeno i prihvatljivo. Da bi se to uspešno sprovelo, roditelji moraju da budu digitalno pismeni, kaže Bekovićeva.
To podrazumeva i da znaju mere zaštite, kao i da decu nauče da na mreži ne ostavljaju svaki detalj svog života. Važno je i da roditelji znaju sa kim se dete dopisuje, kao i koji sadržaji ga zanimaju.
Kada zatražiti pomoć
Razgovor sa detetom i međusobno poverenje su i u ovom slučaju najvažniji, kaže Emina Beković, edukator Nacionalnog kontakt centra za bezdednost dece na internetu.
Pomoć stručnjaka trebalo bi potražiti kada dete pokazuje uznemirenost tokom ili posle korišćenja interneta, izbegava druženje sa vršnjacima, dejuje odsutno, neraspoloženo, razdražljivo, ima problem sa koncentracijom, izbegava školu.
Mogu se javiti i psihosomatski simptomi poput mucanja ili noćnog mokrenja. Nacionalni kontakt centra za bezdednost dece na internetu osnovan je 27. februara 2017. godine, kao reakcija na sve veći broj zloupotreba digitalnih tehnologija kao i porasta opasnosti koje vrebaju na internetu.
Besplatnim pozivom na broj 19833 možete dobiti pomoć, savet, informaciju ili tehničku podršku kada je reč o bezbednom i pametnom načinu upotrebe interneta.
Razgovor najvažniji
Bekovićeva kao dobar primer navodi i to da roditelji budu prijatelji sa svojom decom na društvenim mrežama, poseduju šifre dečjih naloga, znaju da pregledaju istoriju pretraživanja.
„Razgovor je, ipak, najvažniji. Roditelji bi trebalo da sugerišu deci, ako već učestvuju u tim često opasnim izazovima, da to nije način da privuku pažnju na sebe ili pokažu da su najbolji u nečemu.Takođe, roditelj je taj koji bi trebalo da nauči dete da prijavi administratorima društvene mreže opasni sadržaj, kao i da nikada ne lajkuje takve sadržaje“, kaže Beković.
Osnovno pravilo je da sve što se postavi na internet, tamo ostaje zauvek. To se stručno zove digitalna senka i prati nas ceo život.
U tom smislu, roditelji bi trebalo da objasne deci da na društvene mreže ne stavljaju neprimerene fotografije. Ako nam je sada nešto smešno i okačimo na internet, to kasnije može da napravi problem kada počnu da traže posao ili apliciraju za stipendije u inostranstvu.
Umesto društvenih mreža predložiti druge aktivnosti
Stručnjaci predlažu da detetu umesto društvenih mreža, ponudimo razne alternative kao što su bavljenje sportom, muzikom, boravkom u prirodi i svakako što više vremena da provodimo sa decom.
To jeste jedno od rešenja, ali zbog svakodnevnih obaveza i malo slobodnog vremena koji roditelji imaju teško je sprovodivo, navodi Bekovićeva.
„Danas, u eri sve naprednijih digitalnih tehnologija, rešenje nije zabrana, ni oduzimanje telefona ili isključivanje interneta. Rešenje je da roditelji od malena uče dete da je internet neka vrsta pomagala u učenju, a ne sredstvo za zabavu i ubijanje dosade. Roditelj bi trebalo da uspostavi razvotežu između realnih potreba korišćenja interneta i ostalih aktivnosti. Za razvoj dečjeg mozga najvažnija je fizička aktivnost i deca bi trebalo što više vremena da provode u prirodi sa roditeljima i drugom decom“, izjavila je za jutarnji program Radio Beograda 1 Emina Beković.
Popularnost društvenih mreža i interneta dovela je do razvoja nove pomame: deca i mladi ljudi u poslednje vreme ispunjavaju niz onlajn izazova bez sagledavanja posledica, koje mogu biti dalekosežne. Dok su mnogi od izazova zabavnog karaktera i koliko-toliko bezbedni, drugi su štetni i opasni.
Podeli vest:
