Problemi sa pamćenjem češći su kod osoba koje su imale teži oblik kovida-19

Kako da zapamtite nešto, pronađete pravu reč ili procesuirate novu informaciju? To su samo neke od dugoročnih kognitivnih poteškoća sa kojima se susreću osobe koje su preležale kovid19 i češće su nego što se prethodno mislilo, pokazuje nova studija.

Objavljena u SAD u naučnom časopisu „Jama“, studija pokazuje da te poteškoće višestruko prisutnije kod bivših pacijenata koji su bili hospitalizovani zbog kovid19 od onih koji su imali blaži oblik bolesti i lečili se kod kuće.

Naročito je velika razlika kad je reč o pronalaženju prave reči: sa tom poteškoćom susrelo se 13 odsto pacijenata koji su se lečili kod kuće u odnosu na 35 odsto onih koji su bili hospitalizovani.

Kad je reč o pažnji, brojke su pet i 15 odsto što je slučaj kod hospitalizovanih, a poteškoće  sa pamćenjem istaklo je 12 odsto ljudi koji su preležali blaži oblik u odnosu na 39 odsto pacijenata koji su bili hospitalizovani.

Studija se zasniva na podacima 740 kovid pacijenata registriranih u bolnici“ US Mount Sinai Hospital Group“.

Žene su činile 63 odsto učesnika istraživanja.

Pacijenti su najviše poteškoća imali sa pamćenjem nekih stvari, sa time se suočila svaka četvrta osoba obuhvaćena studijom.

Sledio je problem sa traženjem prave reči, kao i sporijim procesuiranjem informacije.

Studijom su obuhvaćeni samo pacijenti koji su bili u kontaktu sa medicinskim osobljem.

Dugoročni kognitivni efekti kovida19 deo su čitavog niza poteškoća po zdravlje sa kojima moraju  da se bore osobe koje su preležale kovid19.

Više od 200 simptoma povezuje se sa produženim kovidom, a postoje i mnoge druge pojave koje je teško razlučiti, na primer, depresija i psihosomatski poremećaji.

Kako da zapamtite nešto, pronađete pravu reč ili procesuirate novu informaciju? To su samo neke od dugoročnih kognitivnih poteškoća sa kojima se susreću osobe koje su preležale kovid19 i češće su nego što se prethodno mislilo, pokazuje nova studija.