Na osnovu statističkih podataka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) godišnje 17,5 miliona ljudi umre od posledica kardiovaskularnih bolesti.
Srce radi kao pumpa koja preko arterijskih krvnih sudova isporučuje krv bogatu kiseonikom i hranljivim materijama do svih organa, tkiva i ćelija u telu. Krv iz srca preuzima najveća arterija u telu -aorta, koja ima posebne grane za glavu i vrat, srce, jetru, creva, bubrege i donje ekstremitete.
Nažalost, ljudi širom sveta ne vode računa o svom srcu i krvnim sudovima, pa je situacija postala alarmantna.
Brojne studije ukazuju na to da bi zamena mesa sa visokim sadržajem masti proteinima koji su zdraviji za srce, poput ribe, pasulja, živinskog mesa, orašastih plodova i mlečnih proizvoda sa niskim sadržajem masti, mogla da pomogne u prevenciji kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti.
Hranljive materije u ovim oblicima proteina mogu da pomognu u smanjenju nivoa holesterola i krvnog pritiska, ali mogu i da vam pomognu da održite adekvatnu telesnu masu.
Odabirom ovih proteina u odnosu na konzumiranje mesa sa visokim sadržajem masti, možete da smanjite rizik od nastanka srčanog i moždanog udara.
Konzumiranje veće količine ribe i orašastih plodova povezano je sa značajno manjim rizikom od razvoja srčanih bolesti.
Jedna porcija orašastih plodova dnevno povezana je sa 30 odsto manjim rizikom od razvoja srčanih bolesti u poređenju sa konzumiranjem jedne porcije crvenog mesa dnevno, rezultati su istraživanja koje je nedavno sprovedeno.
Konzumiranje jedne porcije ribe dnevno je povezano sa 24 odsto manjim rizikom od razvoja ovih oboljenja, a živinsko meso i mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti bili su povezani sa 19 odsto i 13 odsto manjim rizikom.
Riba
Riba je jedan od najboljih izvora proteina koji pomaže u prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Dve najbolje vrste ribe koje možete jesti u cilju smanjenja rizika od srčanih oboljenja su tunjevina i losos.
Pored proteina koje dobijate iz tunjevine, konzumiranje ove ribe unećete i omega-3 masne kiseline. Istraživanja su pokazala da omega-3 masne kiseline smanjuju rizik od razvoja nekoliko kardiovaskularnih oboljenja. Tunjevina takođe sadrži vitamine B12 i vitamin D, niacin i selen.
Bilo da je losos koji jedete divlji, svež ili konzerviran, dobar je izbor za vaše srce.
Orašasti plodovi i mahunarke
Prema nekim naučnim studijama, orašasti plodovi su jedan od najzdravijih izvora proteina za dobro zdravlje srce. Orasi, bademi, indijski orasi i kikiriki – svi su puni proteina koji pozitivno utiču na zdravlje srca i celog kardiovaskularnog sistema.
Mahunarke kao što su pasulj, grašak i sočivo su takođe dobra opcije. Ne sadrže holesterol i imaju znatno manje masti od mesa. Jedna šolja kuvanog sočiva sadrži 18 grama proteina i manje od jednog grama masti.
Pored orašastih plodova i pasulja, prirodni maslac od kikirikija i drugi maslaci od orašastih plodova su dobar izbor za zdravlje srca. Vaš izbor može da bude konzumiranje od dve do četiri kašike prirodnog, nezaslađenog maslaca od orašastih plodova nedeljno.
Živinsko meso
Živina, kao što je piletina ili ćuretina, je odličan izvor proteina sa malo masti. Unos jedne porcije živine povezano je sa 19 odsto manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti u odnosu na unos jedne porcije crvenog mesa dnevno.
Mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti
Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) predlažu da se u organizam unose proizvodi sa niskim sadržajem masti poput mleka, sira, jogurta i pavlake.
CDC, osim mlečnih proizvoda, preporučuje i korišćenje belanaca umesto celih jaja sa žumancima.
Generalno govoreći, 10-30 odsto dnevnih kalorija trebalo bi da potiče od proteina. Preporučeni dnevni unos proteina u ishrani za žene je 46 grama, a za muškarce 56 grama, prenose Vijesti.
Na osnovu statističkih podataka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) godišnje 17,5 miliona ljudi umre od posledica kardiovaskularnih bolesti.