Psi „hvataju“ naš stres, na račun sopstvenog zdravlja

Koristili smo ih za lov, čuvanje imovine, držanje stada na okupu i obavljanje mnogih drugih zadataka, ali danas se uglavnom drže kao ljubimci. Izgleda da su se ljudi tokiko zbližili sa psima, pa su veze postale jače nego ranije.

Iako životi pasa kao kućnih ljubimaca danas mogu izgledati laki u poređenju sa njihovim precima, oni se i dalje suočavaju sa mnogim stresovima – uključujući posete veterinaru.

Istraživači u Francuskoj su dokazali da način na koji se vlasnik psa ponaša kod veterinara, utiče na nivo stresa njihovog ljubimca.

Studija je pokazala da negativno ponašanje vlasnika, poput vike i naredbi i ljutnje, povećava anksioznost psa tokom veterinarskog pregleda. Pre nedavnog istraživanja na univerzitetu Kvins u Belfastu, niko nije istraživao efekat stresa vlasnika na njihove pse u kontrolisanom okruženju.

„Naša studija se razlikuje od ranijih istraživanja. Posebno smo se bavili efektom stresa vlasnika, i to smo merili kroz promene otkucaja srca. Utvrđivali smo kako vlasnik utiče na stres koji doživljava njihov pas kada je kod veterinara“, rekao je Ajf Birn sa Univerziteta u Notingemu koji je istraživao ovaj fenomen sa Geretom Arnotom, predavačem iz oblasti dobrobiti životinja sa Kvins univerziteta u Belfastu.

„U našem eksperimentu učestvovalo je 28 vlasnika i njihovih pasa. I vlasnici i psi su nosili aparate za snimanje otkucaja srca tokom eksperimenta kako bismo mogli da ih pratimo i beležimo važne parametre, i izmerili nivoe stresa“, objasnili su istraživači.

Oni su u eksperimentu vlasnike kasnije izložili stresnoj intervenciji ili intervenciji za ublažavanje stresa i pratili efekat koji je imala na njih, kao i na njihove pse.

Stresna intervencija se sastojala od digitalnog stres-testa, koji je od vlasnika zahtevao da izvrše zadatak mentalne aritmetike, kao i zadatak verbalne prezentacije.

Intervencija za oslobađanje od stresa bila je petominutni video o meditaciji sa kontrolisanim disanjem.Otkrili su da se otkucaji srca pasa smanjuju kako su se navikavali na okruženje veterinarske klinike. Ovo sugeriše da veterinari treba da daju psima vremena da se naviknu na kliniku pre nego što ih pregledaju.

„Ne samo da će to smanjiti njihov stres, već može i poboljšati validnost svih obavljenih pregleda ili testova, jer mere kao što su srčana i respiratorna frekvencija mogu biti povišene kao rezultat pojačanog stresa“, upozorili su istraživači.

Emocionalna zaraza

Otkrili su i da promene u pulsu vlasnika tokom eksperimenta mogu uzrokovati promene otkucaja srca njihovog psa. Ako se broj otkucaja srca vlasnika poveća ili smanji tokom eksperimenta, broj otkucaja srca njihovog psa će se takođe verovatno povećati ili smanjiti u tandemu.

Ovi rezultati sugerišu da psi mogu prepoznati stres kod svojih vlasnika, a to bi moglo uticati na njihov sopstveni nivo stresa, kroz proces takozvane emocionalne zaraze. Reč je o fenomenu kada ljudi ali druge životinje mogu da „hvataju” ili oponašaju emocije i ponašanje onih oko sebe, svesno ili nesvesno.

To takođe može ukazivati na činjenicu da psi traže od svojih vlasnika da se na neki način informišu o njihovom odgovoru i reakcijama na nova okruženja.

Tokom eksperimenta, od vlasnika je zatraženo da ne komuniciraju sa svojim psima tokom eksperimenta. Dakle, svaka procena stresa vlasnika koju su njihovi psi detektovali, urađena je bez direktne komunikacije između vlasnika i kućnog ljubimca.

Rezultati eksperimenta poručuju vlasnicima pasa da, ako naš stres ima potencijal da utiče na naše ljubimce, to treba uzeti u obzir kada smo kod veterinara. Ako veterinari pomognu vlasnicima da se osećaju mirnije dok posećuju kliniku, to bi moglo pomoći i njihovim psima da se osećaju opuštenije.

Holistički pristup veterinarskoj nezi, gde se životinja, njen vlasnik i životna sredina uzimaju u obzir, verovatno će rezultirati najboljim ishodima dobrobiti za sve strane, navode istraživači.

„Dok se naše istraživanje prvenstveno fokusiralo na vezu između pasa i njihovih vlasnika, nedavna studija koja je istraživala ponašanje pasa otkrila je da miris znoja od čoveka pod stresom, koji psu nije bio poznat, utiče na učenje i spoznaju tog psa odnosno, čini ga pristrasnim“, kažu naučnici.

Dodaju da na ponašanje pasa može da utiče i stres njima stranih osoba, ne samo stres njihovih vlasnika.

„Ono što je definitivno jasno iz našeg najnovijeg istraživanja je da su psi perceptivne životinje na koje utiču svet i ljudi koji ih okružuju. Ljudi koji se brinu o psima ili rade sa njima treba da imaju na umu da njihov sopstveni stres može uticati na stres njihovih pasa“, zaključuju Ajf Birn sa Univerziteta u Notingemu i Geret Arnot sa Kvins univerziteta u Belfastu.