Psihijatar: Boravak u prirodi je posebno važan za naš mozak

Poslednjih godina dokazano je da terapije koje se oslanjaju na prirodu mogu da podstaknu oporavak od mnogih psihijatrijskih poremećaja.

Kako navodi psihijatar, dr Kler Vilkoks, boravak u prirodi je značajan za osobe sa depresijom i ADHD. On skoro trenutno pomaže i kod problema sa spavanjem, smanjuje žudnju za hranom, osećaj neodlučnosti i brige.

„Mi, kada je u pitanju emocionalno obnavljanje, zavisimo od iscjliteljskih moći prirode, a u poslednje  vreme ljudi više trče i voze bicikl, planinare, beže u prirodu, pokušavajući da procesuiraju sve što im se događa“, kaže dr Vilkoks.

Nedavno je istraživanje tako pokazalo da se osobe koje su više izložene zelenilu uopšteno bolje osećaju, i imaju niži puls i krvni pritisak, a i kortizol se manje luči.

Dr Vilkoks kaže da je zbog svega toga terapija divljinom intervencija koja širom sveta postaje sve popularnija, a koristi se već u lečenju anksioznosti, depresije, ali i kod bolesti zavisnosti.

Ljudi koji su prošli programe sa takvim terapijama imaju od njih višestruke koristi, uključujući smanjenu anksioznost, bolje snalaženje, poboljšanje odnosa sa drugima i promenu loših ponašanja.

Boravak u prirodi nam može pomoćio na više načina.

Kretanje ključno za mentalno zdravlje

Kada izađemo više se krećemo, a povećanje kretanja je ključno za naše mentalno zdravlje. Brojne studije tako pokazuju da telesna aktivnost podstiče pozitivno raspoloženje, poboljšanu pažnju, smanjenu teskobu, oporavak od zavisnosti i bolji san.

„Fascinantna studija je pokazala da se isto događa i na neurohemijskom nivou, pa tako zavisnici koji su prošli program intenzivnog vežbanja dožive i veću normalizaciju funkcije dopamina u delu mozga koji je uključen u kontrolu impulsa, što znači da kretanje sigurno može da pomogne i da duže ostanu „čisti“, a verovatno će postati i važan deo lečenja zavisnosti“, rekla je doktorka.

Popravljanje kognitivnih funkcija i pažnje

Osim vežbanja, studije pokazuju da vreme u prirodi poboljšava i naše mentalne sposobnosti, što pomaže da donosimo mudrije odluke i lakše menjamo svoje loše navike.

Preliminarna studija pokazala je da je smanjenje impulsivnosti posledica izlaganja spoljnim slikama, a sve je više dokaza da priroda pomaže i u sprečavanju razvoja Alchajmerove bolesti.

Psihosocijalne dobrobiti

Aktivnosti na otvorenom, poput penjanja po stenama, timskih sportova ili planinarenja, često zahtevaju da radimo sa drugima i na njih se oslanjamo, posebno kad se pojave razni izazovi, pa u prirodi gradimo i važne socijalne veštine.

„U terapiji divljinom izgradnja zajednice je ključna komponenta, a polaznici kažu da tokom lečenja osećaju više empatije i imaju više poverenja u druge, kao i da ti efekti traju još dugo i nakon povratka kući“, rekla je drVilkoks za Psychology Today i naglasila da prevladavanje fizičkih i psiholoških prepreka s kojima se susrećemo u prirodi povećava samoefikasnost, mentalnu otpornost, fizičku kondiciju, i poboljšava sliku o sopstvenomtelu.

Vreme u tišini, odmaranje mozga i duhovni rast

Priroda nam daje i preko potrebno odvajanje od previše tehnologije, urbane sredine, nereda i stresa.

„U programima terapije divljinom adolescenti, na primer, kažu da brzo osete poboljšanje jednostavnih fizičkih pokreta, onih koje radimo bez intenzivne ili usmerene pažnje, što im omogućava „lutanje misli“ i preispitivanje“, ispričala je doktorka, pa mnogi u prirodi imaju i osećaj da „postoji nešto veće od njih samih“, a mogu da dobiju i veći osećaj svrhe.