Psihološkinja o profilu bahatih vozača: Šta je uzrok i kako reagovati

Od početka 21. veka se ispitivanju povezanosti osobina ličnosti i sklonosti ka rizičnoj vožnji pristupa multidimenzionalno, što znači da se sagledava više osobina, a ne samo jedna.

 

„Glavni nalaz je da će rizičnoj vožnji biti skloniji ljudi kod kojih postoji stalna težnja da se traga za uzbuđenjem, onda osobina nazvana ‘odsustvo normi’ koja znači da osoba veruje da su socijalno nedozvoljena ponašanja potrebna da se postigne određeni cilj, takođe bes u vožnji, nizak altruizam i loša procena rizičnih situacija. Iz svoje svakodnevne prakse bih se složila sa navedenim nalazima i podvukla bih sklonost ka antisocijalnom ponašanju kao nešto što je zajedničko za sve navedeno„, kaže psihološkinja.

 

Ona dodaje da se opisanim ponašanjem često šalje poruka da ova osoba ima pravo na poseban tretman u odnosu na druge ljude, odnosno da za nju ne važe pravila kao za ostale kao i da su njen život i dobrobit važniji od života drugih.

 

Međutim, ovim rizičnim ponašanjem oni pokazuju da ne vrednuju ni sopstveni život.

 

 

„U velikim gradovima širom sveta problem predstavljaju saobraćajne gužve. Veliki broj vozila, pre svega, usložnjava i umnožava signale koje mozak vozača prima iz svoje okoline. Tako dolazi do senzornog preopterećenja, odnosno mozak biva zatrpan različitim signalima. Po prirodi svog funkcionisanja, on treba da odredi prioritete i reaguje na ispravan način ili izađe iz te situacije. A često prilikom velikih gužvi ne može ni jedno ni drugo„, objašnjava za N1 Milošević.

 

Ona napominje da vozač ostaje u situaciji koja je frustrirajuća i to povećava njegovu iritabilnost. Ona može da bude dodatno pogoršana trenutnim stanjem organizma (bolest, neispavanost, uticaj različitih supstanci…), nekom stresnom životnom situacijom koja je aktuelna, osobinama ličnosti (napr. niska tolerancija na frustracije, empatija…), kao i opštim stavovima vezanim za vožnju i kulturu ponašanja u socijalnim situacijama.

 

„U zavisnosti od ličnosti vozača početnika, kao i njegovih pređašnjih iskustava u saobraćajnim situacijama, zavisiće i način na koji doživljava neadekvatno ponašanje drugih učesnika u saobraćaju“, smatra psihološkinja.

 

 

Kada je u pitanju netolerancija u saobraćaju, Milošević je mišljenja da bi se trebalo uzdržati od ulaska u raspravu sa drugim učesnicima u saobraćaju i samostalnog rešavanja te situacije.

 

„Često smo svedoci toga da se ove rasprave mogu završiti i fizičkim obračunima. I ako situacija ne eskalira na taj način, verovatno nećete postići ono što je suština, a to je da vas ta osoba uvaži kao ravnopravnog učesnika u saobraćaju„, kaže ona.

 

Ako je potrebno da odreagujete i zaštitite se, način na koji se nekome obraćate je takođe važan, smatra psiholog i dodaje da ukoliko koristite uvrede u vidu etiketiranja nečije ličnosti, velika je verovatnoća da će se sukob dalje raspiriti. Svakako, ukoliko je situacija opasna, najbolje je kontaktirati policiju.

 

Treba imati na umu da postoje situacije koje su izvan granica naše moći i koje će se razviti nepovoljno po nas čak i ako sve uradimo po pravilima.

 

Građanin kao pojedinac može da ima uticaja na svoje ponašanje i poštovanje saobraćajnih pravila, ali ne i na to kada ih drugi krše. Za rešavanje ovog pitanja postoje nadležne ustanove.