Sindromu sagorevanja podložnije osobe koje imaju izražen perfekcionizam i savesnost

Sindrom sagorevanja na poslu Svetska zdravstena organizacija definisala je kao posledicu hroničnog stresa na radnom mestu koji nije uspešno rešen, osećaj iscrpljenosti ili gubitak energije, smanjena profesionalna efikasnost, preterana negativnost i cinizam u vezi sa poslom, samo su neki od pokazatelja

Prema rezultatima međunarodne zdravstvene studije „Budućnost zdravlja“, koju je sproveo Institut za istraživanje tržišta Kantar helt, više od dve trećine ljudi u našoj zemlji pati od hronične iscrpljenosti na poslu. Pritisci, rokovi, velika odgovornost, uticaj radnog okruženja, odnos sa kolegama i nadređenima, uveliko utiču na stres i može da pogodi svakog, bez obzira na pol, godine, zanimanje i druge demografske karakteristike.

Raditi posao koji voliš smatra se jednom od najvećih privilegija, međutim, voleli posao ili ne, pomenuto istraživanje pokazalo je da većina ispitanika smatra da je dužnost poslodavca da sprovodi mere za očuvanje zdravlja zaposlenih na radnom mestu.

Ovaj stav potvrđuje i psiholog Dejan Živković, sa decenijskim iskustvom na pozicijama menadžera za ljudske resurse i korporativnog trener, kaže da su svetla tačka IT kompanije koje istinski brinu za dobrobit svojih zaposlenih.

Pozicija je samo prva stavka o priči o liderstvu, ali ne dovoljna, poručuje sagovornik i dodaje da bi sektor za ljudske resurse, kao interni konsultant, trebalo da pomogne menadžerima da razviju neophodne veštine.

Atmosfera na poslu, kolege i šefovi predstavljaju potencijalne spoljne stresore, ali način na koji ćemo odreagovati naša je odgovornost, napominje Živković. Kad je reč o tipu ličnosti, objašnjava da su sindromu sagorevanja podložnije osobe koje imaju izražen perfekcionizam i savesnost, pa samim tim često i ne znaju da kažu “ne” u situacijima kada su zatrpane poslom ili kada je on prezahtevan za njih.

Ukoliko osluškujemo svoja osećanja i obratimo pažnju na promene u ponašanju, moguće je prepoznati prve simptome i tako sprečiti da dođe do sagorevanja.

Hronični stres utiče na imunološki sistem, hormone, povećava rizik od šloga i srčanog udara, ubrzava starenje, a najnovija istraživanja pokazuju da može značajno da promeni rad mozga, otvarajući put za anksioznost, depresiju, kao i mnoge psihičke i mentalne probleme. Na pitanje šta možemo da uradimo kako bismo sprečili da dođe do sagorevanja na poslu, psiholog savetuje:

Svetska zdravstvena organizacija sagorevanje je uvrstila u jednaesto izdanje priručnika Međunarodne klasifikacije bolesti, a države članice SZO, među kojima je i Srbija, trebalo bi da počnu da ga primenjuju kao dijagnozu od 1. januara.

Međutim, kako su rekli u novosadskom Zavodu za zaštitu radnika, još se ne zna kada bi mogla da počne primena novog šifrarnika bolesti.

Sindrom sagorevanja na poslu Svetska zdravstena organizacija definisala je kao posledicu hroničnog stresa na radnom mestu koji nije uspešno rešen, osećaj iscrpljenosti ili gubitak energije, smanjena profesionalna efikasnost, preterana negativnost i cinizam u vezi sa poslom, samo su neki od pokazatelja