Sirevi su zdraviji nego što se mislilo

Iako su brojne studije već dokazale da sirevi imaju pozitivan uticaj na organizam, često ćete naići i na mišljenja da on i nije baš tako zdrav. Tako će neki reći da stvara zavisnost ili da je loš za kožu, posebno za masnu i problematičnu, piše magazin Bustle.

Nedavno je nedeljnik „Time“ pisao o novoj relevantnoj studiji iz „European Journal of Nutrition“ koja je na 200.000 ljudi analizirala dugotrajne učinke konzumiranja sireva i uticaja na razvoj kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara.

Punih deset godina lekari su pratili životne navike učesnika studije, a zaključak je da oni koji umereno konzumiraju sir, do 40 grama dnevno, imaju značajno manji rizik od srčanih bolesti i moždanog udara, u poređenju sa onima koji sir jedu veoma retko ili nikada.

Nutricionista i osnivač “NAO Nutrition” Niki Ostrover jedna je od mnogih koja veruje da sir ima brojne pozitivne uticaje. Ona smatra da se najviše dobrih svojstava može pronaći upravo u svežem siru i sirnom namazu.

“Nepasterizovani sirevi sadrže mnogo protivupalnih masnih kiselina poput omega 3 i omega 6 masnih kiselina”, rekla je Ostrover koja objašnjava da je upala u korenu većine bolesti, pa će hrana koja je poput sira bogata protivupalnim svojstvima pomoći da dođe brže do ozdravljenja.

Sadrže proteine

Većina sireva sadrži dosta proteina, tako da je dobra zamena za one koji žele da smanje unos mesa. Proteini mogu da pomognu i u regulisanju nivoa šećera u krvi, da poboljšaju zdravlje mišića i kostiju, kvalitet kose, kože i noktiju, pooštre rad mozga, povećavaju energiju i sposobnost tela da apsorbuje druge hranjive supstance.

Puni su kalcijuma i vitamina

Kalcijum je ključan za jake i zdrave kosti, a samo jedna porcija čedar sira ima 204 mg kalcijuma. Za odrasle starije od 18 godina dnevni predloženi unos kalcijuma iznosi oko 1000 mg.

Zadržavanje dobrog nivoa kalcijuma u telu takođe može da spreči i bolesti zuba i desni, a njegova alkalna svojstva pomažu u balansiranju pH u usnoj duplji, i stvaraju zaštitu protiv karijesa.

“Pokazalo se da konzumiranje sira smanjuje i alergije jer sirevi obiluje D vitaminom, probioticima i enzimima”, kaže Ostrover.

Dobri su za creva

Ako ne podnosite laktozu, određeni sirevi sa visokim sadržajem probiotika su odlični za probavu jer je regulišu, a mogu da smanje i nadutost. Grčki jogurt, posni sir i meki fermentisani sirevi poput gaude, čedera i parmezana, puni su probiotika i mogu u velikoj meri da utiču na bolju funkciju creva.

“Creva su centar našeg imunološkog sistema, a velika količina probiotika u svežem siru pomaže u apsorpciji hranjivih supstanci i lečenju creva, kao i jačanju imunološkog sistema”, rekla je Ostrover.

Popravljaju raspoloženje i rad mozga

Za ovu ulogu zaslužna je aminokiselina zvana tirozin, za koju se zna da smanjuje stresne reakcije u telu i pokreće reakcije na dopamin. Neke studije ukazuju na to da visoke doze tirozina mogu da smanje depresiju.

Za sireve sa visokim nivoom probiotika je već poznato, da kad se konzumiraju redovno, popravljaju raspoloženje, smanjuju anksioznost i deluju protiv depresije.

Mogu da spreče bolesti jetre

Sirevi kao što su parmezan, brie i čedar sadrže jedinjenje koje se zove spermidin, za koji se veruje da sprečava fibrozu jetre i hepatocelularni karcinom – najčešći tip karcinoma jetre. Ovo jedinjenje takođe može da uspori regeneraciju ćelija karcinoma.

Mogu da smanje upale

Bakterije iz nekih sireva mogu da smanje upalu i poboljšaju zdravlje debelog creva. U Koreji su otkrili da probiotik propionibacterium freudenreichii (expialidocious), koji se nalazi u švajcarskom siru, može da pomogne kod smanjenja upale u telu i sprečavanju akutnog kolitisa.

Osim toga, ovaj probiotik ima i sposobnost da popravlja imunološki sistem u telu. Nutricionista Ostrover ipak napominje da je kod sireva bitan kvalitet, a kaže da se svi ovi pozitivni aspekti najviše odnose na sirove – nepasterizovane sireve.

Autor: N1

Iako su brojne studije već dokazale da sirevi imaju pozitivan uticaj na organizam, često ćete naići i na mišljenja da on i nije baš tako zdrav. Tako će neki reći da stvara zavisnost ili da je loš za kožu, posebno za masnu i problematičnu, piše magazin Bustle.