Smrt od srčanih bolesti u porastu tokom pandemije

Lekari širom sveta primetili su da sve manji broj ljudi sa bolovima u grudima odlazi u bolnice zbog straha od zaraze koronavirusom, pa stručnjaci ističu da je sve važnije uočiti i reagovati na upozoravajuće znakove srčanog udara.

Uočen je dramatični pad broja ljudi koji dolaze u zdravstvene ustanove zbog kardiovaskularnih problema u ovoj pandemiji i to je razlog za ozbiljnu zabrinutost, navode stručnjaci o toj kolateralnoj šteti pandemije.

Svako ko je pretrpeo srčani udar ili ima takve simptome mora hitno da potraži pomoć, ističu oni.

Ljudi ne bi smeli da ignorišu bolove u grudima iz straha da će se zaraziti virusom u bolnici, jer je svaki minut važan, kaže profesor Stiven Ahenbah, predsednik Evropskog kardiološkog društva.

Većina smrti od srčanog udara dogodi se u prvom satu, kaže on i zbog toga ne smete da čekate pre nego što potražite pomoć.

Odlaganje odlaska u bolnicu može da imati ozbiljne dugoročne posledice poput teškog zastoja srca.

Ahenbah kaže da su u prvom talasu pandemije u proleće 2020. kardiolozi imali manje pacijenta u bolnicama sa srčanim udarom, ali istvremeno smrtnost od tog uzroka van bolnica je porasla.

To je zabrinjavajuće, kaže Ahenbah. Iako nema podataka on pretpostavlja da je više ljudi umrlo do srčanog udara jer su izbegavali odlazak u bolnicu u strahu od koronavirusa.

Studija koja je obuhvatila više od 3.000 zdravstvenih radnika iz 141 zemlje na šest kontinenata pokazala je da je pao broj prijema pacijenata zbog srčanog udara tokom pandemije, prema podacima Evropskog kardiovaskularnog društva.

To istraživanje pokazalo je i da je polovina pacijenata sa srčanim ili moždanim udarom, koji su stigli u bolnicu, to učinilo kasno i van vremenskog okvira za efikasnu hitnu intervenciju što je dodatno uticalo na preživljavanje i morbiditet.

Ljudi nikad ne bi smeli da odlažu lečenja, kaže profesor Tomas Foktlendar iz Nemačke fondacije za srce i ističe da mnogi umiru na početku srčanog udara zbog ventrikularne fibrilacije, poremećaja ritma u kom srčani mišić prestaje da radi dobro i srce stane.

Zbog toga što je za preživljavanje važna brzina pružanja pomoći, važno je prepoznati simptome srčanog udara, kaže on. Jedan od upozoravajućih znakova je osećaj oštrog pečenja ili stiska u grudnom košu. Bol može da se širiti u ruke, gornji deo abdomena, leđa, ramena i vilicu. Pacijenti nekad ostaju bez vazduha i to može da bude praćeno znojenjem i slabošću.

Bolovi u grudima uz minimalni napor ili u mirovanju kao i neuobičajeno kratak dah mogu da najave srčani udar. Ti simptomi mogu da se ponavljaju danima ili nedeljama pre udara i zatim da nestanu, što znači da je potrebno da se shvate ozbiljno, kaže nemački kadiolog.