Šta je potrebno da Google zaboravi vašu prošlost na internetu?

 

Pobeda američke kompanije znači da, iako će po zahtevu morati da ukloni linkove iz rezultata svog pretraživača u Evropi, to neće morati da čini i u ostatku sveta.

 

Slučaj se gledao kao ključno pitanje mogu li ljudi da traže uklanjanje informacija o sebi iz rezultata pretraživanja bez ograničavanja slobode govora i legitimnog javnog interesa u doba interneta koji ne poznaje granice.

 

Kreatori politika i kompanije po svetu su ga gledali i kao test može li Evropska unija svoje zakone da proširi i van svoje teritorije. Presuda, koja važi za sve internet pretraživače, retka je dobra vest za velike tehnološke kompanije koje se nalaze pod intenzivnim javnim preispitivanjem sa obe strane Atlantika zbog svog dominantnog položaja i mogućnosti prikupljanja ogromne količine podataka.

 

U svojoj presudi Evropski sud sa sedištem u Luksemburgu rekao da pravo da zaštitu ličnih podataka nije apsolutno pravo.

 

„Ravnoteža između prava na privatnost i zaštite ličnih podataka, s jedne strane, i slobode informisanja korisnika inetrneta, s druge, verovatno se znatno razlikuje po svetu„, dodaje se u odluci.

 

Google je pozdravio odluku rekavši da je „dobro videti da se sud složio s našim argumentima“. 

 

Pravo na zaborav potvrdio je sam Evropski sud 2014. presudivši da ljudi imaju pravo da traže da pretraživači poput Google-a uklone neprikladne ili nebitne informacije iz svojih rezultata koji se pojave prilikom pretrage njihovih imena.

 

Google kaže da je od tada dobio 845.501 zahteva za uklanjanje linkova i da je uklonio 45 odsto od 3,3 miliona linkova za koje je zatraženo da ih ukloni.

 

Slučaj o kojem u utorak odluku doneo Evropski sud pokrenut je 2016. kada je francusko nadležno telo za zaštitu privatnosti CNIL kaznilo Google s 100.000 evra jer je nakon zahteva odbio da globalno ukloni osetljive informacije. Google se dalje žalio francuskim institucijama koje su potom zatražile mišljenje od Evropskog suda pravde.