Šta (ni)je depresija i posle kojih simptoma je potrebno potražiti stručnu pomoć

Smatra se da se 7-10 odsto odraslih osoba suoči sa depresijom jednom u toku života, a da je zastupljena kod 15-20 odsto ljudi svih životnih doba, navodi psihijatar i psihoterapeut dr Nataša Šikanić za portal N1. 

Prema njenim rečima, depresija pogađa oba pola, ali žene u nešto većem procentu – ovaj podatak je verovatno posledica činjenice da se žene više obraćaju za pomoć.

Dr Šikanić je ukazala na priču Milice i Petra koji su se obratili za psihijatrijsku pomoć zbog lošeg raspoloženja koje su osećali nekoliko meseci unazad i za koje su očekivali da je prolazno.

„Simptome koje su osećali, isti su kod oba pola. Neraspoloženje, bezrazložna tuga, apatija su prisutni od početka“, priča ona.

Petar se prvo suočio s teškoćama u vezi sa spavanjem – otežano se uspavljivao, sve mu je više vremena bilo potrebno da zaspi, sve češće se budio u ranim jutarnjim satima ostajući budan do jutra, bio je sve umorniji, sa osećajem da se budi umorniji nego što je bio prethodne večeri.

„Jutra su mu bila najteža, prepoznavao je da nema volje da ustane i krene na posao, te je sve češće kasnio, dok nije prestao da odlazi na posao. Dane je provodio u krevetu, slabo je komunicirao sa ukućanima i prijateljima, ništa nije izazivalo zadovoljstvo koje je ranije osećao, navodi ona.

Milica se slično osećala, dodaje.

„Suočavali su se sa osećanjem krivice zbog svog stanja, osećali se beznadežno, ali nisu imali snage da bilo šta promene. Bili su zabrinuti za svoje svoje stanje i finansijsko stanje porodice, iako za to nije bilo realnih razloga. Apetit nisu imali, nisu osećali glad, niti imali potrebu za hranom, te su tokom tri meseca izgubili oko 10 kilograma telesne težine“, ističe ona.

Povlačenje, izbegavanje kontakta sa porodicom i prijateljima, teškoće u obavljanju radnih zadataka, gubitak efikasnosti su takođe, simptomi depresivnog stanja.

Osećanje krivice, veoma često preterano i iracionalno, uz ideje bezvrednosti i bespomoćnosti, besperspektivnosti života su veoma često prateći simptomi.

Petar je povremeno mislio da ova patnja nema rešenje, da smeta svima, da je bolje da ga nema, da okonča život i ‘nestane’, što ga je na kraju i dovelo do odluke da se obrati za pomoć psihijatru.

„Milica i Petar su započeli lečenje medikamentima, uz psihoterapijske intervencije i podršku. Nakon nekoliko nedelja lečenja simptomi su se postepeno povlačili. Vratili su se svojim uobičajenim obavezama, kako u porodici, tako i na radnom mestu, druženju i sportskim aktivnostima. Nastavili su da žive svojim uobičajenim životom, srećni i zadovoljni kao i ranije“, kaže dr Šikanić.

Dodaje da se Milici depresivna epizoda vraćala nekoliko puta, ali da je svaki put uspešno prevazilazi.

„Ulazak u menopauzu je doprineo ponavljanim epizodama. Uz lečenje epizode su sve kraće i blaže. Periodi između epizoda joj omogućavaju normalan život i funkcionisanje, simptome depresije nema“, navodi psihijatar.

Simptomi

Tuga je emocija koju je svako od nas oseti kada je doživi neki gubitak. Depresiju definišemo kao ekstremni oblik tuge koji uključuje specifične simptome.

„Biti ostavljen od strane dečka/muža ili devojke/žene, izgubiti bliskog člana porodice usled bolesti, imati bilo koju vrstu emocionalnog gubitka je nešto što je svako od nas nekada doživeo i predstavlja univerzalni doživljaj. Kako se osećamo? Tužno. Mnogi se osećaju i umorno, demotivisano, ne mogu da spavaju kada su ostavljeni. Ali sva ova osećanja vremenom nestanu.To nije depresija!“, naglašava dr Šikanić.

Depresija je medicinski poremećaj koji ima svoje simptome u sferi emocija, mišljenja i ponašanja. Depresija predstavlja osećaj tuge, neraspoloženja, apatije, gubitak motivacije i interesovanja. Takođe, prisutni su i brojni drugi emocionalni i telesni simptomi, koji obolelu osobu čine nefunkcionalnom u porodici i na poslu.

Osoba ima depresivni poremećaj i potrebno je da potraži stručnu pomoć, ukoliko ispoljava neki od sledećih simptoma u trajanju od minimum dve i više nedelja u kontinuitetu:

• Osećaj neraspoloženja, tuge, apatije

• Nedostatak energije, inicijative, motivacije

• Oštećena koncentracija ili pažnja

• Smanjeno samopuzdanje i samopoštovanje

• Osećanje krivice i bezvrednosti

• Sumoran i pesimitističan pogled na budućnost

• Poremećen san

• Smanjeni apetit

• Upadljiv zamor nakon i najmanjeg napora

• Ideje bezvrednosti, bespomoćnosti, bezperspektivnosti, niskog samocenjenja i samovrednovanja

• Gubitak libida

• Ideje o samopovređivanju i samoubistvu

Promene u raspoloženju variraju iz dana u dan i često su neusklađena sa okolnostima, ali se mogu dešavati i više puta tokom dana.

„U nekim slučajevima anksioznost, uznemirenost, poremećena motorika mogu biti više izraženi usled depresivnog stanja, barem povremeno, a promena raspoloženja takođe može biti pojačana i dodatnim simptomima kao na primer izmenjeno ponašanje, snižena tolerancija, prekomerna upotreba alkohola, osećaj napetosti, nervoze, iritacije, pogoršanje prethodno postojećih simptoma (fobija, opsesivnost, hipohondrija…)“, navodi dr Šikanić.

Osoba pokazuje gubitak interesovanja ili gubitak zadovoljstva u aktivnostima koje su inače pričinjavale zadovoljstvo. Postoji nedostatak emocionalnog odgovora na uobičajeno prijatne događaje i okruženje. Pacijenti često imaju utisak da su izgubili emocije prema najbližima, zbog čega dodatno pate i osećaju krivicu

Stepeni depresije se mogu razlikovati i zahtevaju različite pristupe i pomoć koju je potrebno ukazati.

„Depresija je jedan od najrasprostanjenijih poremećaja sa kojima se susrećemo. Simptomi depresije se mogu pojaviti jednom u životu ili se mogu ponavljati. Depresija se može pojaviti u bilo kom trenutku našeg života i nema veze sa uzrastom ili polom“, ističe psihijatar.

Uzroci

Uzroci depresije su brojni. Mnogobrojni unutrašnji i spoljašnji faktori mogu uticati na to da osoba oboli od depresije. Najvažniji su biohemijski faktori, faktori poremećaja biohemije mozga, poremećaj transmitera i hormona uzrokovan brojnim unutrašnjim faktorima.

„Ne treba se stideti depresije, treba je prihvatiti kao i bilo koju drugu telesnu bolest, kao što se prihvataju upala grla, šećerna bolest, čir, astma, visok pritisak i sl. jer depresija je bolest mozga, a mozak je organ kao i svi drugi organi u našem telu“, naglašava dr Šikanić.

Genetika i depresija

Prema rečima dr Šikanić, genetski faktori mogu imati svoju ulogu u pojavi depresije, crte ličnosti, karakter osobe i neki faktori okoline kao što su porodočni ili bračni problemi, problemi na poslu, neko oboljenje sa kojim se teško nosimo, oboljenje člana porodice, pretrpljene prirodne katastrofe (požari, poplave..), preživljeni stres kao žrtva kriminala, finansijski problemi, gubici najbližih, suočavanja sa starošću, neke hronične bolesti….

„Često su osobe obolele od depresije suočene sa pritiskom najbližih i okoline koji im govore: trgni se, pokreni se, možeš ti to, nemaš volje, ne želiš i sl. Ova vrsta pritiska, samo pogoršava stanje obolelog koji se i sam već dovoljno loše oseća zbog svog stanja, želje da se pokrene a nije u stanju i sl. Uvek treba imati na umu da depresija nije slabost karaktera niti nedostatak volje. Depresija je oboljenje koje zahteva lečenje i stručnu pomoć“, kaže ona.

Depresija spada u mentalne poremećaje koji u visokom procentu reaguju na primenjene terapije i tretmane. Depresija se mora lečiti lekovima koji su veoma važni i korisni kod ovog poremećaja. Lekovi su efikasni, sigurni i bezbedni, tvrdi dr Šikanić.

„Nažalost, zbog predrasuda i stigme koju sa sobom nose psihički poremećaji, pacijenti često imaju negativan stav prema lekovima, što nije utemeljeno na činjenicama i znanju. Potrebno je prihvatiti i primeniti terapiju koju prepisuje psihijatar kog ste izabraki i obratili se za pomoć. Depresija je oboljenje i primena alternativnih, nemedicinskih metoda samo prolongira ovo stanje“, ističe ona.

Značaj psihoterapije

Psihoterapija, je veoma korisna kod depresivnih pacijenata, kaže dr Šikanić.

„Samo psihoterapija može pomoći kod veoma blage depresije, dok je kod umerenih i teških oblika neophodna kombinovana terapija lekovima i psihoterapija. Odlične rezultate daje primena Transkranijalne magnetne stimulacije (TMS), koja uz pomoć pulsnog magnetnog polja, samostalno ili u kombinaciji sa lekovima i psihoterapijom, izaziva promene u neuronima koji dovode do lečenja depresije“, navodi ona.

Svakako, neke metode samopomoći (fizičko vežbanje, šetnja, zdrava ishrana, dovoljno sna, metode relaksacije, izbegavanje alkohola) mogu doprineti izlečenju kada se primenjuju sa gorepomenutim metodama, dodaje.

„Depresija je oboljenje mozga i psihijatrijsko lečenje je neophodno. Adekvatnim lečenjem najveći broj ljudi će uspešno prebroditi ovo oboljenje. Ukoliko osetite neke od simptoma pomenutih u ovum tekstu, nemojte oklevati, potražite pomoć psihijatra što pre“, zaključuje dr Nataša Šikanić.

Smatra se da se 7-10 odsto odraslih osoba suoči sa depresijom jednom u toku života, a da je zastupljena kod 15-20 odsto ljudi svih životnih doba, navodi psihijatar i psihoterapeut dr Nataša Šikanić za portal N1.