U mašinu za sudove se ne sme stavljati bilo koje posuđe.
Kuhinjski noževi vrhunskog kvaliteta nikako ne smeju da završe u mašini. Zbog temperature, kao i zbog mešanja vode, oštrice ovakvih noževa brzo mogu postati tupe.
Posuđe od čelika takođe ne bi trebalo stavljati u mašinu za suđe. Mašinsko pranje ovakvog posuđa dovodi do skidanja zaštitnog sloja i dovodi do rđanja, ne samo posuđa već i mašine.
Nešto što bi uvek trebalo ručno da perete su svi drveni predmeti. Daske, kutlače i sav drveni pribor zbog mašinskog pranja se uništava. Lako puca, lomi se i zbog visokih temperatura gubi površinski sloj.
Kristalne i ručno oslikane čaše nešto je što se nikako ne sme naći u mašini. Ovakve su čaše izuzetno osetljive na visoke temperature, a samo jednim pranjem u mašini boja će nestati, a velika je verovatnoća da će i popucati.
Pozlaćeni pribor za jelo i mašina za pranje posuđa takođe ne idu zajedno. Ako želite da vam pribor ostane pozlaćen, perite ga ručno.
Teflonski tiganji i lonci zbog visokih temperatura gube svoj površinski sloj. Upravo zbog tog površinskog, nelepljivog sloja ste ih i platili tako skupo.
Noževi sa šupljim drškama takođe se ne bi smeli naći u mašini. Većina takvih oštrica pričvršćena je za dršku lepkom koji se zbog temperature vrlo brzo otopi.
Aluminijumske posude za jednokratnu upotrebu takođe se ubrajaju u ovu listu stvari koje se nikako ne bi smele naći u mašini. Ovakve posude stvaraju najveće probleme mašinama, one pospešuju rđanje, a na ostatku posuđa mogu ostaviti crne mrlje.
Plastične posude koje ostanu od jogurta i sličnih proizvoda, za koje smatramo da se mogu više puta upotrebiti, nisu otporne na visoke temperature i svakako bi ih trebalo prati ručno.
Poslednja stvar sa ove liste je posuđe s zlatnim ivicama ili pozlaćenim motivima. Zapamtite, mašina za pranje posuđa naprosto „pojede“ sve zlatno.
U mašinu za sudove se ne sme stavljati bilo koje posuđe.