Šta zaista jedete kada mislite da jedete sladoled

Deklaracije sladoleda malo ko čita, osim povremeno inspekcije. Zna se za mlečne i „vodene“, kako ih većina zove. Da li je, međutim, sve što uzmete iz frižidera u poslastičarnici i prodavnici sladoled ili jedete nešto drugo?

Ko još mari za sitna slova na ambalaži sladoleda, kada je napolju 30 stepeni? Građani kažu da ne čitaju deklaracije, da nemaju naviku i da im to nije prioritet.

Prema Pravilniku o kvalitetu proizvoda od mleka i starter kultura, postoji čak pet različitih vrsta smrznutih deserta. 

To su krem sladoled, mlečni sladoled, sladoled, smrznuti voćni i smrznuti aromatizovani desert. Nekada su se sladoledi pravili isključivo ručno od mleka, jaja i maslaca, ali odavno više nije tako.

Ljiljana Ivanjac iz Uprave za veterinu navodi da je to postalo najviše zastupljena industrijska hrana, ali da je jako daleko od onog izvornog sladoleda koji se služio na trpezama istorijski poznatih ličnosti kao vrhunski desert.

Vodeni, mlečni, krem i „pravi“ sladoled – koje su razlike

Industrijski sladoledi prave se mašinski od raznih sastojaka u prahu.

Smrznuti voćni i smrznuti aromatizovani deserti su najčešće od vode, šećera i različitih aroma.

To su „vodeni“ sladoledi, koji su i najjeftiniji. „Krem sladoled“ sadrži najveći procenat mlečne masti, „mlečni sladoled“ nešto manje, a proizvod pod nazivom „sladoled“ može da bude napravljen i od biljnih masti i proteina.

Profesorka Mirjana Rajilić Stojanović sa Tehnološko-metalurškog fakulteta, na katedri za biohemijsko inženjerstvo i biotehnologiju, kaže da sad znamo da konzumiramo i biljne i životinjske masti, i da i jedne i druge mogu da imaju i pozitivne i negativne efekte na zdravlje.

„Moguće je da je mlečna mast nešto skuplja, pa je taj proizvod u tom smislu i kvalitetniji u smislu dostupnosti, ali to što je biljna mast iskorišćena nije neminovno znak lošeg kvaliteta“, napominje Rajilić Stojanović.

Industrijski sladoledi bezbedni, ali nisu najzdraviji

Kada je reč o bezbednosti proizvoda, stručnjaci kažu da svi koji se nađu na tržištu ispunjavaju sve kriterijume kvaliteta. Leti je kontrola povećana.

Ljiljana Ivanjac iz Uprave za veterinu ističe da je inspekcija pojačala svoje nadzore i kontrole.

„Po mesečnim planovima kontrole, obilaze se ili poslastičarnice ili šetališta gde su frižideri sa izloženim sladoledima. Takođe, objekti za proizvodnju i promet sladoleda su u ovim mesecima u planovima inspekcije“, dodaje Ivanjac.

Iako su potpuno bezbedni za upotrebu, industrijski sladoledi nisu najzdraviji, upozoravaju nutricionisti, jer svi sadrže emulgatore, veštačke boje i arome, stabilizatore i konzervanse… 

U Beogradu još ponegde može da se kupi i pravi domaći zanatski sladoled, ali je papreno skup, čak i kad nije sa biberom.

Deklaracije sladoleda malo ko čita, osim povremeno inspekcije. Zna se za mlečne i „vodene“, kako ih većina zove. Da li je, međutim, sve što uzmete iz frižidera u poslastičarnici i prodavnici sladoled ili jedete nešto drugo?