Šta zapravo znači skraćenica OK?

Skraćenica OK se, verovatno, nalazi u svim jezicima sveta, osim u nekim amazonskim, još nedirnutim civilizacijom. Ona je kratka, jezgrovita i učinkovita. Vrlo lako zamenjuje naše: dobro, u redu, važi, čak i da. Označava onu sivu jezičku zonu između nehajne prihvatljivosti do strogog odobravanja, a može da bude čak i opisni pridev. Može da znači odobravanje, znak da je jasno ono što je saopšteno. Takođe, nešto što je po kvalifikaciji na granici između dobrog i lošeg, nešto što nije sasvim doseglo visoke standarde, ali istovremeno i nije toliko loše kao npr. „Taj film je OK”.

OK može predstavljati i način da nekome odgovoriš ako ti i nije baš stalo do toga šta taj neko priča, ali na učtiv način.

– Znaš, juče sam kupio nov auto.
– Okej.

Vrlo lako zamenjuje i obično „Dobro” u primeru:

– Da li si OK?
– Da, OK sam.

Pisanje ove skraćenice u pravopisu nije ujednačeno. Ona se uglavnom piše velikim pisanim slovima, i sa tačkama između slova (kako je beleži RSANU), a može se pisati i onako kako se izgovara – okej. Pretpostavlja se da je u uobičajenu upotrebu u engleskom jeziku OK ušlo još 1860. godine. Međutim, neke pretpostavke i teorije o poreklu ove skraćenice vode nas u drevnu Grčku. Grčki izraz olla kalla, skraćeno OK, znači sve je u redu, a koristili su ga grčki učitelji u vidu inicijala pri ocenjivanju domaćih zadataka koji su zadovoljavali određene standarde. Grčki moreplovci su takođe koristili tu skraćenicu kao brz odgovor na pitanje u kakvom je stanju brod. To je bila i oznaka koja se stavljala na brodove nakon inspekcije.

Teorije koje sežu u nešto bližu prošlost pokušale su da povežu nastanak ove skraćenice sa Drugim svetskim ratom, ali što se vojne terminologije tiče utvrđeno je da je OK mnogo starije od toga. Tako se pretpostavlja da izraz vodi poreklo još iz vremena američkog građanskog rata i da je nastao kao skraćenica za izraz zero killed ili nula poginulih; u prenesenom značenju to je ukazivalo da je bitka bila uspešna jer niko nije poginuo, pa se vremenom počelo koristiti za svaku situaciju iz koje je proizašlo nešto dobro i pozitivno.

Zvanično, OK je prvi put zabeleženo 23. marta 1839. godine u bostonskom listu Boston morning post, i to kao pomalo pogrešna skraćenica za izraz all correct, koji znači sve je tačno ili sve je u redu. Način skraćivanja ovog izraza bio je deo tradicije koju su šaljivi bostonski novinari koristili u svojim listovima kao svojevrsnu igru reči. Fraza je izašla iz novina u svet kada ju je izvesni Martin van Burens koristio u svojoj izbornoj predsedničkoj kampanji 1840. godine. On je bio rođen u mestu Kinderhuk i otuda je nosio nadimak Old Kinderhook (što bi se srpski reklo – Stari Kinderhužanin). To je, skraćeno, davalo OK, a to OK bilo je zgodno za političke slogane i izborne transparente.

Jedna zanimljiva teorija vodi nas u Britaniju u Šekspirovo vreme. OK je korišćeno u engleskim testamentima 1565. godine. Ovo OK potiče od reči oak, što znači hrast. Od hrasta su izgrađivani brodovi u britanskoj mornarici i on je bio simbol čvrste, sigurne građe. Ako bi neko pitao da li je nešto dobro, odnosno solidno, npr. kao hrast, mogao je da pita – oak-a? – u čemu bi ovo „ej” zamenilo naše dugo a kada se nečemu upitno čudimo.

Takođe, u vreme nastanka prvih štamparija, OK se koristilo i kao štamparski termin da bi se označio onaj tekst kojem nisu potrebne nikakve tehničke ispravke.

Skraćenica OK se, verovatno, nalazi u svim jezicima sveta, osim u nekim amazonskim, još nedirnutim civilizacijom. Ona je kratka, jezgrovita i učinkovita. Vrlo lako zamenjuje naše: dobro, u redu, važi, čak i da. Označava onu sivu jezičku zonu između nehajne prihvatljivosti do strogog odobravanja, a može da bude čak i opisni pridev. Može da znači odobravanje, znak da je jasno ono što je saopšteno. Takođe, nešto što je po kvalifikaciji na granici između dobrog i lošeg, nešto što nije sasvim doseglo visoke standarde, ali istovremeno i nije toliko loše kao npr. „Taj film je OK”.