Tog 3. oktobra 1906. na Radio-konferenciji u Berlinu SOS je ustanovljen kao međunarodni signal za pomoć, umesto do tada najčešće korišćenog CeKuDe (CQD). Konvecnija je stupila na snagu u julu 1908.
Sama reč “SOS” nije skraćenica kao što najveći broj ljudi misli! Premda postoje predlozi da signal znači “Save Our Ship” (“Spasite naš brod”), “Save Our Souls” (“Spasite naše duše”), pa čak i “Send Out Succour” (“Pošaljite pomoć”) istina je zapravo da reč ne znači zapravo ništa!
Kombinacija SOS je odabrana zbog jednostavnog načina slanja signala Morzeovom azbukom – tri kratka – tri duga – tri kratka tj. • • • — — — • • •, a ne da bi predstavljala slova SOS!
To je najkraća i najjedostavnija reč u Morzeovom kodu, a izbor je načinjen i baš zbog toga što ne znači ništa pa je mogao biti međunarodno prihvaćen.
Signal je prvo usvojen u Nemačkoj na Radio-konferenciji, a na današnji dan 1906. godine. Ostalo je zabeleženo i da je prvi brod koji ga je upotrebio tako zatraživši pomoć bio “Slavonija” kompanije Kjunard, kada je pretrpeo brodolom na Azorskim ostrvima 10. juna sledeće godine.
Kao prilog priči treba dodati i činjenicu da je SOS zapravo samo jedan od znakova koji su pomorci koristili da pošalju signal za pomoć. Dugo se koristio i signal CQD (— • — • — — • — — • •) i on je još neko vreme postojao paralelno i nakon usvajanja SOS-a kao međunarodnog znaka za pomoć.
Slavni Titanik, koji je udario u ledeni breg 1912. godine, naizmenično je slao preko radija signale SOS i CQD.
Vremenom je signal CQD izumro, a SOS je postao univerzalno prihvaćen.
Tog 3. oktobra 1906. na Radio-konferenciji u Berlinu SOS je ustanovljen kao međunarodni signal za pomoć, umesto do tada najčešće korišćenog CeKuDe (CQD). Konvecnija je stupila na snagu u julu 1908.