U Kliničkom centru Vojvodine u ponedeljak je urađena transplantacija bubrega od nesrodnog davaoca, i to je prva transplantacija koja je urađena u ovoj ustanovi nakon osam meseci.
Primalac organa je 35-ogodišnji V. S, a donor je njegova supruga O. L, saznajemo od upravnika Centra za transplantaciju ćelija, tkiva i organa Kliničkog centra Vojvodine i upravnika Klinike za neforlogiju KCV profesora dr Igora Mitića.
– Primalac organa V. S. je dve godine na dijalizi i 20 godina je bubrežni bolesnik, a i on i davalac organa, njegova supruga, su dobro i postoperaivni tok protiče u redu – kazao je profesor Mitić za “Dnevnik” i dodao da su i donor i primalac iz Srema.
Prema njegovim rečima, od marta su, zbog epidemije kovida, obustavljene kadaverične transplantacije, jer je rizik bio jako veliki, pa su obustavljeni i drugi transplantacioni programi.
– Sada smo ponovo počeli da radimo transplantacije i pre dve nedelje urađene su transplantacije kostne srži kod dvoje pacijenata, koji su dobro i danas idu kući – ispričao je dr Mitić.
Transplantacija bubrega je prošla u redu, uz sve mere prevencije širenja i zaraze kovid infekcijom. Davalac i primalac su bili izolovani pre transplantacije, imali su česta testiranja na kovid-19, a kod njih je ulazio manji broj lekara i medicinskih sestara i tehničara.
– Time smo smanjili rizik, iako je on uvek prisutan, ali korist od transplantacije za bolesnike je daleko veća od rizika. Ukoliko epidemiološka situacija u Novom Sadu i Vojvodini bude povoljna, nadamo se da ćemo moći da nastavimo transplantacioni program. Naravno, uz sve mere opreza i preporuke, kao i odluke Kriznog štaba – naglasio je dr Mitić.
U Kliničkom centru Vojvodine se nadaju i da će osim bitke sa kovid infekcijom, nastaviti da pružaju i kompleksne medicinske usluge građanima, koje su neophodne, jer ljudi boluju i od drugih bolesti.
Moždana smrt
– Moždana smrt je potpuni gubitak moždane funkcije. Od tog tenutka, organi mogu da se uzmu samo u roku od 24 sata, jer bez obzira na disanje uz pomoć aparata, organi propadaju. Čak i ako bi pacijent ostao na aparatu za disanje, umro bi u roku od nekoliko dana. Operacioni zahvat prilikom vađenja organa, eksplantacije, je klasičan i radi se u anesteziji, iako pacijent ne može da oseti nikakav bol, a nakon eksplantacije radi se obdukcija – objasnio je ranije dr Mitić i dodao kako je stanje moždane smrti poraz lečenja i predstavlja gubitak i za medicinsko osoblje koje je lečilo pacijenta.
– Transplantacija je izuzetno važna, i to i od živih srodnika i nesrodnih osoba, kao i kadaverične transplantacije, jer je to najbolji način lečenja obolelih – istakao je dr Mitić.
O značaju transplantacije profesor Mitić je i ranije govorio za “Dnevnik”, kada je isticao kako su one znak civilizacijskog napretka i solidarnosti.
– Transplntacija je jedini način preživljavanja pacijenata sa bolestima srca, pluća i jetre, a jedina je šansa za lečenje bubrega. Pri tome, transplantacija bubrega je i jedinstvena medicinska procedura koja ja najbolja za bolesnika, a najjeftinija za državu – kazao je ranije dr Mitić.
Objasnio je da, kada je reč o kadaveričnim transplantacijama, o njima se ni ne razmišlja dok se ne potvrdi moždana smrt i tek moždano mrtva osoba postaje potencijalni donor. Pacijent koji je moždano mrtav, diše uz pomoć aparata, a jedino je rad srca spontan i ne zavisi od mozga. Međutim, bez podrške aparata za disanje, srce bi stalo u roku od dva do tri minuta.
U Kliničkom centru Vojvodine u ponedeljak je urađena transplantacija bubrega od nesrodnog davaoca, i to je prva transplantacija koja je urađena u ovoj ustanovi nakon osam meseci.