Uspeli smo da ugrozimo i jegulje – preti im izumiranje

Jegulja je nekada bila toliko mnogo da su se smatrale štetočinama, ali danas je to pradrevno stvorenje ugroženo ljudskom aktivnošću i preti im rizik od izumiranja, upozoravaju naučnici i ekolozi.

Jegulje se pojavljuju u mitologiji i u drevnoj umetnosti, a njihove kosti su pronađene u grobnicama koje su starije više od hiljadu godina, prenosi agencija Hina.

Pre samo 30 godina bile su toliko česte da su u Francuskoj označene kao smetnja koja ugrožava populaciju lososa i uništava ribolovna mesta.

„Sećam se da su, kad sam bio mlad, jegulje bile u svakoj reci i u svakom ušću“, rekao je francuski istraživač Erik Fonten, vodeći stručnjak za jegulje.

„Moja je baka imala kafić… i ponekad bi siromašni kupci doneli kantu mladih jegulja da plate kafu“, dodao je.

U manje od pola veka situacija se dramatično promenila. Populacija evropske jegulje pala na samo 10 odsto u odnosu na šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka, prenosi Hina.

„Oglasili smo alarm još tokom osamdesetih“, rekao je Fonten, profesor ekologije mora u francuskom Nacionalnom prirodnjačkom muzeju, ali Evropska unija tek je 2007. godine zatražila od članica da zaštite ovu vrstu.

Evropska jegulja je danas na listi kritično ugroženih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode.

Kritično ugrožene vrste su kategorija iznad ugroženih vrsta, u koju spadaju američki i japanski srodnici evropske jegulje.

Šta ih ugrožava?

Jeguljin kompleksni životni ciklus čini je ranjivom na širok raspon ljudskih aktivnosti, uključujući prekomerni lov vrste koja je omiljena poslastica u Aziji.

Ali to nije jedini razlog koji je doveo do smanjenja populacije jegulje.

„Još smo tokom osamdesetih godina prošlog veka ustanovili da su razlozi višestruki i da ribolov nije glavni faktor“, rekao je Fonten.

Istakao je da zagađenje vodotoka pesticidima, lekovima i plastikom ima mnogo veći učinak, ne samo na populaciju jegulja, već i na njihovu sposobnost za razmnožavanjem.

Uništavanje staništa takođe ima značajnu ulogu, smatra Endru Ker, predsednik udruženja „Održiva jegulja“.

Skrenuo je pažnju na „isušivanje tri četvrtine močvarnih područja u Evropi i na prepreke koje onemogućavaju migraciju riba u rekama, poput brana“.

„Dakle, mi smo najviše doprineli uništenju staništa jegulja. I to ih je ubilo“, kazao je Ker za AFP.

Ne smeju se zanemariti ni klimatske promene. One menjaju tok morskim strujama koje vode jegulje iz mresišta u tropskim vodama prema rekama i ušćima u kojima će provesti većinu života. Duže rute znače veću stopu mortaliteta za mlade jegulje.

Kako se jegulje štite?

Od 2012. godine Japan, Kina, Tajvan i Južna Koreja ribolovnim kvotama sarađuju na očuvanju jegulja u njihovim vodama. Ali samo ribolovna ograničenja nisu dovoljno efikasna, kažu stručnjaci.

Osim toga, potrebno je pomoći jeguljama u prevladavanju migracionih prepreka te preseliti mlade jegulje u ona područja u kojima ih nedostaje ili im se broj znatno smanjio. Ipak, potrebno je učiniti više, kao na primer zaštititi staništa, dodaju stručnjaci.

„Neće proći mnogo dok se i ostalih 16 vrsta jegulja ne nađe na listi ugroženih. Zato moramo da usvojimo globalni pristup kojim ćemo zaštititi jegulju“, rekao je Ker.

Šta je sa veštačkom reprodukcijom?

Jegulje u zatočeništvu nisu sklone razmnožavanju prirodnim putem, dok je veštačka oplodnja moguća, ali vrlo skupa.

„Stopa razmnožavanja je niska i potrebno je mnogo vremena mladoj jegulji da naraste“, izjavila je Rujisuke Sudo iz japanske Agencije za istraživanje i obrazovanje u ribarstvu, jugozapadno od Tokija.

Naučnici nisu još posmatrali jegulje dok se hrane u divljini, pa nije poznato koja im je omiljena hrana. Poznato je da rastu sporije kada se nalaze u zatočeništvu, te tada svaka jegulja zahteva ljudsku intervenciju kako bi se razmnožila.

Mogu li jegulje da nestanu?

Veruje se da su jegulje živele i pre 60 do 70 miliona godina, ali do danas je otkriveno tek 19 različitih vrsta i podvrsta koja pripadaju porodici „Anguillidae“.

Uprkos njihovoj dugovečnosti, mnogo toga o njima ostaje misterija, a naučnici su tek nedavno locirali njihova prva mrestilišta.

Na neki način, jegulje su „superprilagodljiva“ bića, smatra Fonten.

One mogu da se razmnožavaju tamo gde većina riba ne može da pronađe hranu jer mlada jegulja može da se hrani mrtvim i raspadajućim biljnim i životinjskim materijama.

Ali velike udaljenosti koje prevaljuju i tokom kojih se razdvajaju čine ih ranjivima.

„Sedamdeset miliona godina postojanja i 40 godina propadanja“, sažeo je Fonten.

Ipak, još gaji neku nadu.

„Reč je o vrsti koja može da se oporavi čak i kada ostane mali broj jedinki, što se pokazalo tokom prethodnih klimatskih promena“, rekao je.

Jegulja je nekada bila toliko mnogo da su se smatrale štetočinama, ali danas je to pradrevno stvorenje ugroženo ljudskom aktivnošću i preti im rizik od izumiranja, upozoravaju naučnici i ekolozi.