Uticaj aerozagađenja na zdravlje

Po poslednjoj analizi uticaja zagađenja na smrtnost u svetu, koju je Globalna alijansa za zagađenje i zdravlje uradila pre dve godine, u Srbiji godišnje na 100.000 stanovnika prevremeno umre 175 stanovnika zbog zagađenja. Iza Srbije se nalazi Gruzija sa 140, Bugarska sa 137, Ukrajna sa 128 i Bosna i Hercegovina sa 125 smrti godišnje. Na Islandu je taj broj 37, a u Irskoj 41.

Srbija je druga po redu najveća stopa prevremenih smrti zbog zagađenja vazduha u Evropi a životni vek građana je za deset godina kraći nego, primera radi, u skandinavskim zemljama.

Zagađenje vazduha postaje sve ekstremnije i intenzivnije kako se klima menja. Očekuje se da će se loš kvalitet vazduha zadržati ili pogoršati, a upotreba uglja radi proizvodnje električne energije je jedan od glavnih izvora zagađenog vazduha.

Najveći zagađivači u Srbiji su termoelektrane na ugalj  i to najviše dve u  Obrenovcu i Kostolcu, koje se nalaze  među prvih 10 elektrana sa najvećim zagađenjem i najvećim uticajem na zdravlje ljudi u Evropi. Termoelektrane na ugalj Zapadnog Balkana su stare, neefikasne i funkcionišu ispod evropskih  standarda zaštite životne sredine. One oslobađaju velike količine čestica koje su izuzetno štetne po zdravlje, a mnoge od njih su i kancerogene.

Ljudi zagađuju vazduh na mnogo načina: paljenjem šuma radi dobijanja poljoprivrednog zemljišta, vožnjom automobila, radom u fabrikama, korišćenjem ogreva u domaćinstvima. U osnovi gotovo svih oblika aerozagađivanja je potreba čoveka za energijom koja se dobija na račun sagorevanja drveta, nafte, uglja ili prirodnog gasa. Tokom sagorevanja različitih oblika goriva u motorima ili fabrikama, osim oslobađanja energije ispušta se i velika količina štetnih materija, kao što su: ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, sumpor-dioksid, zatim azot-dioksid, ozon, metan, pepeo i čađ. Termoelektrane na ugalj oslobađaju i znatne količine izuzetno štetnih čvrstih čestica, sumpor-dioksida i azotnih oksida. Iz dimnjaka termoelektrana izlaze i teški metali, kao što je živa i trajni organski zagađivači, od kojih su mnogi dokazano kancerogeni.

Proizvodnja energije iz uglja i njihova upotreba u domaćinstvima za zagrevanje, najviše doprinose lošem kvalitetu vazduha u Srbiji. Zbog toga se u zimskim mesecima beleže najviši nivoi aerozagađenja i to u jutarnjim i večernjim terminima kada je aktivnost kućnih ložišta najveća.

 U razvijenim zapadnim zemljama se, najpovoljnijim kreditima, intenzivno podstiče nabavka savremenih ekoloških uređaja za grejanje .

 U Evropskoj uniji će se nakon 2022. godine prodavati samo ekološke peći i kamini.

 Od velikog značaja bi bila veća pomoć i podsticaji države za promenu načina grejanja u smislu zamene uglja i ostalih čvrstih goriva novijim tehnologijama grejanja i kupovinu grejnih tela visoke toplotne efikasnosti kao što su peći za grejanje na pelet, toplotnih pumpi, centralnog grejanja. To bi moglo dovesti do značajnog smanjenja emisija štetnih supstanci. Peći na pelet kao gorivo koriste prerađenu biomasu u formi peleta. Toplotne pumpe mogu koristiti obnovljive izvore energije iz vazduha, vode i zemlje, kao i viškove energije iz industrijskih procesa.

Tokom prošle godine Beograd je više puta bio najzagađeniji grad u svetu. Za njim slede Niš, Smederevo, Kosjerić, Pančevo, Novi Sad, Užice, Bor, Valjevo, Kraljevo, Zaječar, Požarevac, Subotica.

Brojna istraživanja i dokazi  pokazuju da su glavni zagađivači koji utiču na zdravlje, čvrste čestice poput PM2.5 (promera 2,5 mikrometara ili manje) i PM10 (promera 10 mikrometara ili manje).

Izloženost zagađenju vazduha je povezana sa velikim brojem akutnih i hroničnih poremećaja zdravstvenog stanja stanovnika, od običnih iritacija kao što je kašalj, suzenje i svrab u očima, neprijatni mirisi, preko ozbiljnih bolesti pa do smrtnih ishoda.

Najsitnije čestice iz zagađenog vazduha koje se udišu, dolaze do respiratornih bronhiola i alveola oštećuju strukturu epitela i funkciju u tim delovima pluća. Ove štetne čestice prolaze kroz alveokapilarnu membranu u krvotok. Tu se talože i oštećuju krvne sudove stvarajući mikro trombove. Oni kasnije završavaju u srcu, tj. u arterijama i krvnim sudovima koje hrane  vitalne organe kao što su srce i mozak.

Aerozagađenje kao štetan uticaj na respiratorne i kardiovaskularne organe je najevidentniji i najbolje dokumentovan. Taj štetan uticaj ide od najlakših  respiratornih simptoma , preko češćih infekcija gornjeg i donjeg respiratornog trakta, zatim hiperreaktivnosti disajnih puteva, alergijskih reakcija, upale pluća virusnog ili bakterijskog porekla. Akutne respiratorne infekcije izazvane virusima i bakterijama se češće javljaju u jesenjim i zimskim mesecima. Vremenom nastaju trajne promene strukture pluća sa smanjenom plućnom funkcijom.

Teže posledice štetnog uticaja aerozagađenja su nastanak i pogoršanje   bronhijalne astme kod dece i odraslih, HOBP-a (hronična opstruktivna bolest pluća), plućna fibroza, ali i značajno povećan rizik od pojave karcinoma usne duplje, laringsa, kože, kao i karcinoma pluća. Zagađenost vazduha je posle pušenja  najčešći uzrok pojave karcinoma pluća.  Godišnje u  Srbiji od ove bolesti oboli 6500 osoba, a više od 4600 izgubi život.

Pored pluća, najugroženiji su srčani mišić i mozak. U danima velike aerozagađenosti učestaliji su infarkti miokarda i CVI (cerebrovaskularni insulti-šlog), zatim druge kardiovaskularne bolesti, kao i razna oštećenja CNSa (centralnog nervnog sistema).  Otrovne supstance dospevaju do mozga, oštećuju nervne ćelije  i izazivaju različita neurološka oboljenja, među kojima i preranu demenciju i Alchajmerovu  bolest. Od  metaboličkih bolesti, kao posledica aerozagađenja, najčešći je diabetes melitus.

  Najosetljivija populacija su deca, trudnice, hronični bolesnici i stariji građani. Među prvima, lekarima se javljaju pacijenti sa znacima bronhitisa, pogoršanjem hronične obstruktivne bolesti pluća-HOBP i bronhijalne astme. Ali većina ljudi ne umre zbog problema sa plućima, nego zbog infarkta miokarda ili zbog moždanog udara kao direktne posledice oštećenja krvnih sudova i posledičnih tromboza.

Nošenje običnih hiruških maski štiti od udisanja krupnijih čestica. Udisanje toksičnih gasova mogu da ublaže samo Nano maske. Prave Nano maske su registrovane još 2003. godine kada je u Srbiji bila epidemija ptičijeg gripa. One su znatno skuplje od hiruških i često ih nema u apotekama. Nano maske su prijatne za nošenje  jer su napravljene od tkanine i imaju filtere. Pacijenti sa plućnim bolestima otežano dišu sa maskama od poliestera. Oni dobro znaju šta je glad za vazduhom. Zato se osetljivim grupama, deci, trudnicama i starima preporučuje da ne izlaze napolje kada je velika aerozagađenost jer je vazduh unutra često čistiji. Takođe i da izbegavaju jako prometne i zagađene ulice i delove grada. Svakako je nemoguće  zaštiti  se u potpunosti jer se resorpcija štetnih materija vrši i preko kože.

Aerozagađenje i KOVID-19

Da li zagađenost vazduha može da utiče na širenje KOVID-19 epidemije?

U kojoj meri zagađenost vazduha može da utiče na zdravstveno stanje zaraženih koronavirusom?

Poznato je da osobe koje su izložene aerozagađenju spadaju u rizične grupe i za bakterijske i za virusne infekcije jer se narušava veoma bitan lokalni imunitet koji je  imunska barijera donjih disajnih puteva. Pluća osobe izložene aerozagađenju imaju mnogo veće šanse da obole od KOVID-19, što je takođe virusna infekcija. Imunitet zaražene osobe je jedan od odlučujućih faktora da li će KOVID-19 infekcija imati blagi ili težak oblik. Posebno veliki rizik je kod osoba koji imaju komorbiditete kao što su: respiratorno, kardiovaskularno oboljenje, dijabetes, gojaznost, deca, trudnice i  starije osobe. Dugotrajna aerozagađenja narušavaju lokalni odbrambeni imunski status respiratornog sistema i vremenom nastaju trajne promene strukture pluća. To vodi smanjenoj funkciji pluća, sa razvojem hroničnih respiratornih oboljenja poput HOBPa, pa je jasno zašto aerozagađenje ima uticaj i na tok KOVID-19 infekcije. Dakle, ta dva odlučujuća momenta, imunitet osobe (i lokalni u disajnim organima i celokupni), i prethodno postojeća oboljenja – i to upravo ona na koje aerozagađenje ima veliki uticaj (respiratorna, kardiovaskularna, dijabetes), imaju veoma značajnu ulogu u tome kakva će biti težina oboljenja izazvanog SARS-CoV2 virusom.

Time aerozagađenje indirektno predstavlja faktor rizika za teže kliničke oblike KOVID-19 infekcije, koji mogu da dovedu do smrtnih ishoda.

Zbog uzuzetno teške epidemiološke situacije sa koronavirusom, većina lekara je angažovana u kovid sistemu, tako da ostali pacijenti ne mogu da dobiju pravovremenu i adekvatnu lekarsku pomoć  i tako se stvara začarani krug.

Neophodno je intenzivno raditi na očuvanju životne sredine, ugradnji specijalnih filtera i savremene tehnologije kako bi se aerozagađenost smanjila na najmanji mogući nivo. To  je svakako mnogo jeftinije nego lečiti mnogobrojne bolesti izazvane enormnim  aerozgađenjem u mnogim gradovima Srbije. Takođe, zdravstveni radnici moraju biti više angažovani u dijalogu o uticaju zagađenog vazduha na zdravlje i troškove proizvodnje energije na ugalj. Zdravstveni argumenti moraju se uključiti u planove za čist vazduh i energetsku politiku u celini.

Prim. dr Slavica Plavšić

Dr Slavica Plavšić je primarijus, specijalista za plućne bolesti. Karijeru je provela u bolnicama u Kraljevu i Beogradu. Javnosti je, međutim, postala poznata zahvaljujući pomoći koju pruža javnosti i inicijativi koju je pokrenula – da se zapamti ime svakog lekara i zdravstvenog radnika u Srbiji koji je preminuo od kovida 19. Zvanje primarijusa stekla je 1990. godine. Iako je u penziji poslednje tri godine, tokom epidemije kovida 19 pomagaže i građanima i kolegama sve vreme.

Dr Slavica Plavšić je na početki pandemije spasla život čoveku savetima preko tvitera.Od 2018g živi u Pančevu koje je zavolela kao svoj grad.

Po poslednjoj analizi uticaja zagađenja na smrtnost u svetu, koju je Globalna alijansa za zagađenje i zdravlje uradila pre dve godine, u Srbiji godišnje na 100.000 stanovnika prevremeno umre 175 stanovnika zbog zagađenja. Iza Srbije se nalazi Gruzija sa 140, Bugarska sa 137, Ukrajna sa 128 i Bosna i Hercegovina sa 125 smrti godišnje. Na Islandu je taj broj 37, a u Irskoj 41