Vežbanje može da zaštiti vaš mozak čak i ako imate znakove demencije

Vežbanje je dobro za svakog od nas. Pokazalo se da znojenje poboljšava skoro svaki organ u telu, bori se sa skoro svakom bolešću koju lekari dijagnostikuju i poboljšava skoro svako zdravstveno stanje sa kojim bi čovek mogao da živi na dnevnom nivou.

Nova studija otkriva da vežbanje povećava nivoe proteina za koje je poznato da jačaju komunikaciju između moždanih ćelija putem sinapsi, što može da bude ključni faktor u održavanju demencije, piše CNN, a prenosi N1.

Zaštitni efekat je čak pronađen i kod aktivnih starijih ljudi čiji su mozgovi pokazivali znakove plaka i drugih obeležja Alchajmerove i drugih kognitivnih bolesti.

„Sinapse su važne komunikacijske veze između nervnih ćelija i zaista su tamo gde se „magija dešava““, rekla je autorka studije Ketlin Kazaleto, docent neurologije u Centru za pamćenje i starenje na Univerzitetu Kalifornija u San Francisku.

Ona je dodala da „svo naše razmišljanje i pamćenje nastaju kao rezultat ovih sinaptičkih komunikacija“.

Prethodne studije su pokazale da fizička aktivnost može da smanjiti rizik od demencije za 30 do 80 odsto“, a ipak ne razumemo kako se to dešava na biološkom nivou kod ljudi“, objasnila je Kazaleto.

„Opisali smo, po prvi put kod ljudi, da sinaptičko funkcionisanje može da bude put kroz koji fizička aktivnost podstiče zdravlje mozga“, rekla je ona, dodajući da studija može da pokaže samo povezanost, a ne nužno uzrok i posledicu.

Ipak, Kazaleto je dodala: „Mislim da ovi nalazi počinju da podržavaju dinamičku prirodu mozga kao odgovor na naše aktivnosti i sposobnost mozga starijih osoba da uspostavi zdrave odgovore na aktivnost čak i u najstarijim godinama.

Regulacija proteina je ključna

Mozak koji dobro funkcioniše održava električne signale koji se nesmetano kreću kroz sinapse od neurona do neurona i do drugih ćelija u telu. Da bi to uradio, mozak treba da konstantno zamenjuje istrošene proteine u tim sinapsama, istovremeno se pobrinuvši da su pravilno izbalansirani i regulisani.

„Postoji mnogo proteina prisutnih u sinapsi koji pomažu u olakšavanju različitih aspekata komunikacije između ćelije. Ti proteini moraju da budu u ravnoteži jedan sa drugim da bi sinapsa funkcionisala optimalno“, napisala je Kazaleto.

Sve je to deo načina na koji mozak remodelira svoja nervna kola, održavajući ih zdravim.

Studije na miševima su dugo pokazale zaštitni efekat vežbanja na mozak nakon autopsije, ali je uspostavljanje te veze kod ljudi bilo teško,

U ovoj novoj studiji, objavljenoj u časopisu Alzheimer’s & Dementia: The Journal of the Alzheimer’s Association, istraživači su mogli da proučavaju ljudski mozak.

Oni su analizirali nivoe proteina kod ljudi koji su donirali svoj mozak nauci u okviru projekta pamćenja i starenja na Univerzitetu Raš u Čikagu. U proseku, ispitanici su imali između 70 i 80 godina, rekla je Kazaleto.

U okviru tog projekta praćena je i fizička aktivnost starijih učesnika u kasnoj životnoj dobi. Nalazi su pokazali da ljudi koji su se više kretali imaju više zaštitnih proteina.

„Što je više fizičke aktivnosti, to je veći nivo sinaptičkih proteina u moždanom tkivu. Ovo ukazuje na to da je svaki pokret bitan kada je u pitanju zdravlje mozga“, rekla je Kazaleto.

Ona preporučujemo da cilj bude 150 minuta nedeljno fizičke aktivnosti. Prethodne studije su pokazale da čak i hodanje utiče na smanjeni rizik od kognitivnog pada.

I čini se da funkcioniše nezavisno od toga da li osoba već ima markere za Alchajmerovu bolest i druge oblike demencije, dodala je ona.

„Nekoliko prethodnih studija dosledno pokazuje da su viši nivoi ovih istih sinaptičkih proteina u moždanom tkivu povezani sa boljim kognitivnim performansama, nezavisno od plakova i drugih obeležja Alchajmerove bolesti“, napisala je Kazaleto.

Heder Snajder, potpredsednica za medicinske i naučne odnose Udruženja za Alchajmerovu bolest, koje je delimično finansiralo studiju rekla je da „ovi podaci potvrđuju važnost uključivanja redovne fizičke aktivnosti u naš svakodnevni život, bez obzira koliko smo mladi ili stari“.

Snajder, koja nije bila uključena u studiju, takođe je rekla da je „važno  pronaći vežbu u kojoj uživate kako bi bila održiva u vašoj rutini.

„Za starije odrasle osobe, preporuka je da razgovaraju o svakoj novoj fizičkoj aktivnosti sa svojim lekarom kako bi bili sigurni da je bezbedna“, dodala je ona.

Vežbanje je dobro za svakog od nas. Pokazalo se da znojenje poboljšava skoro svaki organ u telu, bori se sa skoro svakom bolešću koju lekari dijagnostikuju i poboljšava skoro svako zdravstveno stanje sa kojim bi čovek mogao da živi na dnevnom nivou.