Više od 7.000 jezika danas u upotrebi širom sveta

Više nas, više nego ma šta drugo, jezik definiše kao ljude. Ipak, ne postoji saglasnost kada se pojavio u našoj evoluciji. Neki arheološki zapisi govore o jezicima pre oko 100.000 godina, dok se na osnovu nekih drugih može zaključiti da je jezik prethodio svesnom čoveku.

„Populacije su obeležene jezikom, a svi jezici su povezani. Mislim da možemo sa priličnom sigurnošću da kažemo da su se jezici razdvojili pre oko 135.000 godina”, rekao je lingvista Šigeru Mijagava.

Mijagava i kolege su pregledali naučnu literaturu i pronašli 15 studija gde se dolazi do istog zaključka korišćenjem različitih metoda istraživanja.

Novi nivo komunikacije
Analiza celog genoma, H hromozoma i mitohondrijalne DNK ukazuje na to da se homosapijens prvi put „razbio” ili „podelio” u različite populacije pre oko 135.000 godina.

Kako su naveli članovi istraživačkog tima, kašnjenje između pojave ljudskog jezika i njegovog široko rasprostranjenog pojavljivanja u arheološkim zapisima sugeriše da je ovaj novi nivo komunikacije uobličio karakteristična ljudska ponašanja, od uspona sistemskog graviranja do sahranjivanja mrtvih.

Ljudska bića su jedinstvena po svom jeziku i simboličkoj svesti. Ipak, nema sumnje da savremeni homosapijens vodi poreklo od nelingvističkog, nesimboličkog pretka. Kako je moglo doći do ove tranzicije? Sporo fino podešavanje tokom eona nije odgovor: očigledna postojanost povećanja mozga hominida u poslednjih dva miliona godina je verovatno artefakt neadekvatne sistematike, dok je novina u ponašanju bila veoma epizodična u ljudskoj evoluciji i nesinhronizovana sa anatomskim inovacijama.

Dokazi za izražavanje simboličkog ponašanja pojavljuju se veoma kasno – znatno nakon što je homosapijens stigao kao anatomski entitet. Očigledno je da je velika biološka reorganizacija u poreklu homosapijensa uključivala neke neuralne inovacije koje su „osposobile” već visokoevoluirani ljudski mozak za simboličko mišljenje. Ovaj potencijal je tada morao biti „otkriven” kulturno, verovatno kroz pronalazak jezika.

„Nekako je to podstaklo ljudsko razmišljanje i pomoglo u stvaranju ovakvih ponašanja”, istakao je Mijagava i dodao: „Ako smo u pravu, ljudi su učili jedni od drugih [zbog jezika] i podsticali inovacije tipa koje smo videli pre 100.000 godina.”

Drugi arheolozi, međutim, osporavaju da su ove promene u ponašanju bile postepenije akumulacije, potpomognute, ali ne i nužno usredsređene na jezik dok su ljudi eksperimentisali sa novim materijalima i s vremenom formirali složenije društvene mreže.

Sposobnost za jezik već postoji kod naše vrste i prisutna je kod drugih životinja.

Ali dokazi za doslednu upotrebu simboličkog razmišljanja nisu bili toliko rasprostranjeni.

Iako je način na koji raspoređujemo reči i dobijemo smisleno značenje otkriven kod drugih životinja, način na koji ga ljudi koriste čini se jedinstvenim, barem do sada, jer i dalje mnogo učimo o tome kako druge životinje komuniciraju.

Simbolično korišćenje reči, kao u figurativnom govoru, kao što je „prosuti pasulj“, jedan je primer jedinstvenog načina na koji koristimo jezik.

„Ovo nam daje mogućnost da generišemo veoma sofisticirane misli i da ih prenesemo drugima”, ističe Mijagava, tvrdeći da je „jezik bio pokretač modernog ljudskog ponašanja”.

Pre 100.000 godina, ova verbalna revolucija je zacementirana u ponašanju homosapijensa, arheološki vidljiva u našoj upotrebi simbolike u ukrasima tela i gravurama.