Zaštitna folija, zatamnjena stakla, cerada: Šta najbolje štiti od sunca?

Postoje različite metode koje se mogu koristiti za sprečavanje preteranog zagrevanja unutrašnjosti automobila od sunčeve svetlosti.

Nemački auto-klub ADAC testirao je sedam primeraka modela Dacia Duster.

Osim referentnog vozila bez dodatne opreme, pripremljeno je nekoliko automobila sa opremom za zaštitu od sunca a uz to je dodato i vozilo sa zatamnjenim staklima, kao i jedno sa belom i jedno sa crnom karoserijom.

Nakon više od četiri sata na jarkom suncu, izmerene su temperature enterijera.

U vozilu bez dodatne opreme, odnosno zatamnjenja, bilo je 53 stepena Celzijusa na mestu vozača.

Deset stepeni manje, i ujedno najhladnije, bilo je u vozilu prekrivenom ceradom.

Sa 45 stepeni vozilo sa spoljnom zaštitnom folijom takođe je bilo znatno hladnije od referentnog automobila.

Reflektujući štitnik za sunce postavljen iznutra (49 stepeni) i bela tkanina na komandnoj tabli (50 stepeni) bili su manje efikasni.

Zatamnjenje zadnjih prozora takođe je rezultiralo smanjenjem od samo dva stepena, kada je reč o vozačevom sedištu. Međutim, ovde je izmereno samo 48 stepeni na zadnjim sedištima, umesto 57 koliko je bilo u vozilu bez dodatne opreme.

Generalno, ADAC preporučuje upotrebu bilo kakve zaštite od sunca jer to može da pomogne u snižavanju temperature unutrašnjih površina.

Tokom ispitivanja, upravljači i komandne table dostizali su temperature i do 70 stepeni Celzijusa.

Na kraju, kada su upoređivali vozila sa crnom i belom karoserijom, bile su jasne temperaturne razlike na spoljnoj površini – 65 stepeni kod tamnog i 44 stepena kod svetlog vozila, dok se izunutra crni Duster zagrejao za barem 5 stepeni više od automobila ofarbanog u belo.

Kakva su vaša iskustva sa zaštitom unutrašnjosti automobila od sunca i šta se prema vašem iskustvu pokazalo kao najefikasnije rešenje?

Postoje različite metode koje se mogu koristiti za sprečavanje preteranog zagrevanja unutrašnjosti automobila od sunčeve svetlosti.