Ljudi su danas manje aktivni nego pre 50 ili 100 godina. Zašto se onda beleži drastičan porast onih sa sindromom hroničnog umora, ljudi pod stresom, manjkom energije i sličnim stanjima?
U doba moderne tehnologije sve je zamišljeno da pogoduje našem komforu, odnosno da nas ne umara previše.
Ne radimo više nego pre
Ljudi su danas manje aktivni nego ranijih godina. To se odnosi na fizičku aktivnost i rad kao prvenstveni uzrok fizičkog umora. Ali, ne umara nas samo to, daleko je opasniji psihički umor, tvrde stručnjaci koji hronični umor nazivaju bolešću 21. veka.
Velik uticaj na to ima naš dom, gde osim na poslu, provodimo većinu vremena. Na koje načine nas stvari u našem domu umaraju, odnosno deluju kao okidači tog stanja?
Neodgovarajuća temperatura
Ljudsko je telo je programirano da najbolje funkcioniše na temperaturi između 17 i 20 stepeni Celzijusa. Ako je u vašem domu hladnije ili toplije od preporučenog, tada se mogu javljati simptomi poput uspavanosti, bezvoljnosti ili loše cirkulacije.
Smetnja za vid
Iako zvuči kao psihološki trik, istraživanja pokazuju da nas neki vizuelni sadržaji umaraju više od drugih. Kao odličan primer ističu se boje, pri kojoj je plava boja ona koja nas čini najumornijima. Ona bi trebalo da bude rezervisana isključivo za spavaću sobu, jer dokazano usporava rad srca, smanjuje krvni pritisak i izaziva pospanost.
Mobilni uređaji
Zavisnost od tehnologija navodi se kao glavni krivac za umor, jer se uz njih nikad do kraja ne opuštamo, odnosno ne isključimo. Tako spavanje uz mobilni telefon, TV i slične uređaje nema jednak uticaj kao neometan san, koji je ključan da bismo se osećali odmorno.
Nered
Činjenica je da nas nered umara, pa sledeći put kad vam se bude spavalo za to slobodno okrivite svoj neuredan sto ili punu korpu veša za peglanje.
Dokazano je da nered ima loš uticaj na moć naše koncentracije, pa fokus odlazi na stvari koje nas podsvesno uznemiravaju, što prouzrokuje kognitivno naprezanje.
Brza hrana
Hrana bogata šećerima i ugljenim hidratima nikad pre nije bila toliko zastupljena u ljudskoj ishrani kao danas. Nakon konzumiranja ona izaziva nagli porast, ali zatim i pad šećera što prouzrokuje jak osećaj umora i pospanosti.
Ljudi su danas manje aktivni nego pre 50 ili 100 godina. Zašto se onda beleži drastičan porast onih sa sindromom hroničnog umora, ljudi pod stresom, manjkom energije i sličnim stanjima?