Uobičajeno je da žensku osobu sa žutom kosom nazivamo plavuša. Kad se kaže plava kosa – niko ne misli na plavu boju, nego žutu. Zašto?
Poznata je teorija da se u srednjem veku plavim nazivalo sve što je kraljevski ili veoma vredno (otud i izraz „plava krv”). Plavuše su se, u tim vremenima, smatrale takvim jer su bile ređe od ostalih.
Kada je reč o bojama, treba znati da su se u našem jeziku njihove nijanse u prošlosti shvatale znatno drugačije nego sad. Nekada je bilo važnije da li je neka boja svetla ili tamna, da li zagasita ili sjajna, nego koja je specifična nijansa u pitanju.
Pridev „plav” je nekada u staroslovenskim jezicima značio „svetao” ili „bled”. Otud se i čovek svetle kose i očiju nazivao „plavim”. S druge strane, za današnje značenje plave boje koristili su se pridevi „sinji” i „modar”.
Najrasprostranjeniji izraz „blond” koji se u engleskom koristi za plavuše potekao je od starofrancuskog izraza „blont” (izgovara se bez „t”) što je nekada značilo žuto, sunčanožuto, zlatno, a ovaj izraz su kasnije preuzeli Englezi (blonde), Nemci (blondine), Italijani (bionda).
Međutim, ima jezika u kojima se, baš kao i u srpskom, za ljude s plavom kosom koriste izrazi koji nemaju nikakve veze sa žutom bojom, pa se tako na španskom za plavušu kaže „rubio” (bukvalni prevod „crvena”), a na portugalskom „loira” (u bukvalnom značenju „plavo”).
Uobičajeno je da žensku osobu sa žutom kosom nazivamo plavuša. Kad se kaže plava kosa – niko ne misli na plavu boju, nego žutu. Zašto?