Zašto računar radi sporo i kako ga ubrzati?

Umesto da odmah planirate zamenu i kupovinu novog PC-ja, razmislite o mogućim uzrocima i probajte da dijagnostikujete problem. Često je dovoljno nekoliko jednostavnih radnji, poput čišćenja hard diska, deinstalacije ili stopiranja nepotrebnih programa koji rade u pozadini ili tehničke nadogradnje, i vaš računar će ponovo raditi kao prvog dana. Evo koje konkretne korake možete sami preduzeti kako biste ubrzali kompjuter i učinili da ponovo bude efikasan u radu.

Identifikovanje uzroka usporavanja

Pre nego što preduzimate bilo kakve akcije, važno je da razumete šta tačno usporava vaš računar.

Prvi korak je provera resursa. Otvorite Task Manager (Windows) ili Activity Monitor (macOS) i proverite da li CPU, RAM ili hard disk rade na granici kapaciteta. Ako vidite da jedan od ovih resursa konstantno dostiže 90–100 %, to je jasan signal da sistem ne može da prati zahtevane zadatke.

Drugi korak je da proverite broj pokrenutih programa pri startovanju sistema. Mnogi programi podešeni su da se automatski pokreću prilikom uključivanja računara, iako ih retko koristite. Ovaj takozvani “startup bloat” može drastično usporiti vreme podizanja operativnog sistema i dalje opterećivati rad kompjutera i nakon što se pojavi osnovna Windows pozadina.

Na kraju, proverite i popunjenost skladišne memorije. Ukoliko je slobodno manje od 10% kapaciteta, sigurno je da će računar i zbog toga raditi sporije.

Ažuriranje operativnog sistema i drajvera

Često zaboravljamo da jedan od najjednostavnijih načina za poboljšanje performansi predstavlja ažuriranje operativnog sistema. Operativni sistemi redovno objavljuju zakrpe koje unapređuju upravljanje memorijom, sigurnost i stabilnost, a to su sve elementi koji utiču na brzinu rada PC-ja ili laptopova. Nedostatak ovih ažuriranja može dovesti do “curenja” resursa i smanjenja radnog učinka. Takođe, ažurirajte i aplikacije koje korisitite.

Isto tako, ažuriranje drajvera (grafičke, zvučne kartice, čipseta i drugih komponenti) pomaže da se otklone sigurnosni propusti i poveća kompatibilnost sa novim aplikacijama. Neki hardverski drajveri takođe poboljšavaju efikasnost korišćenja resursa, što direktno utiče na brži odziv sistema.

Čišćenje diska za skladištenje podataka i brisanje nepotrebnih fajlova

Jedan od osnovnih uzroka usporavanja računara jeste preopterećena memorija na lokalnom disku. Ovo se posebno odnosi na sisteme koji imaju HDD kao glavnu skladišnu memoriju. Ako vaš sistemski disk ima manje od 10 % slobodnog prostora, performanse mogu značajno da mu opadnu. Između ostalog, usporavaće indeksiranje fajlova, njihovo čitanje i pisanje, kao i pretragu. Stoga je preporučljivo redovno čistiti keš, neaktivne instalacije i folder za preuzimanja.

Preporučljivo je i brisanje privremenih fajlova, starih bekapova i duplikata. Proverite da li postoje veliki video ili audio fajlovi koji nepotrebno zauzimaju prostor ili ukoliko želite da ih sačuvate prebacite ih na neki eksterni hard disk.

Zamenite HDD novim SSD diskom

Jedan od najefikasnijih načina za ubrzanje starog računara jeste prelazak sa tradicionalnog hard diska (HDD) na SSD. Solid State Drive ili SSD disk nema pokretnih delova, što znači trenutno učitavanje operativnog sistema, aplikacija i fajlova, čime se znatno smanjuje vreme podizanja sistema i odgovora na zadatu komandu. U praksi, SSD diskovi će ubrzati rad vašeg računara i više od pet puta.

Pored brzine, SSD nudi i veću pouzdanost. Manji je rizik od mehaničkih oštećenja a niža energetska zahtevnost. Kao bonus, SSD je tiši i manje se zagreva, što smanjuje buku ventilatora i produžava životni vek celog sistema.

Optimizacija RAM memorije

Nedovoljno RAM‑a je čest uzrok sporijeg rada vašeg kompjutera, bilo da je u pitanju desktop ili laptop. Kada se memorija „napuni“, sistem koristi virtuelnu memoriju na disku, što ozbiljno usporava rad. Preporučuje se minimum 8 GB RAM‑a za moderne aplikacije i multitasking, a 16 GB je poželjno za zahtevnije zadatke, poput grafičkog dizajna ili gaming‑a.

Ako je moguće, odnosno ukoliko imate slobodnih slotova na vašoj matičnoj ploči, proširite RAM u svom računaru. Pre nego što kupite dodatnu RAM memoriju koju planirate da ugradite, vodite računa o kompatibilnosti. Takođe, proverite i ponašanje virtuelne memorije (swap file/page file). U Windows‑u se može prilagoditi veličina i lokacija page fajla, dok na macOS‑u sistem automatski upravlja swap‑om. Održavanje prelaza između RAM i swap prostora efikasna je metoda za brži rad kompjutera.

Deinstalacija nepotrebnih programa i kontrola pozadinskih procesa

Dok radite u nekom programu na vašem računaru, imajte na umu da se u pozadini veliki broj aplikacija automatski pokreće. To su uglavnom update servisi, cloud klijenti, alatke za sinhronizaciju i slični programi. Ovi skriveni procesi troše resurse i izazivaju sporiji rad računara, čak i kada mislite da ne radite ništa zahtevno. Uđite u Task Manager i tu možete videti koje su sve aplikacije aktivne i koliko resursa troše. Ukoliko želite, odnosno smatrate da vam nisu potrebne, deaktivirajte ih.

Deinstalirajte sve programe i aplikacije koje ne koristite ili onemogućite njihovo startovanje zajedno sa operativnim sistemom. Ovim se smanjuje memorijski otisak i procesorsko opterećenje, naročito u trenucima kada vam je neophodna maksimalna brzina.

Provera na viruse i zlonamerni softver

Maliciozni programi ili adware softveri mogu ozbiljno usporiti računar, menjajući postavke, kopirajući se u pozadini i trošeći sistemske resurse. Čak i legalni programi za analizu funkcionišu automatski i mogu “gutati” vaše resurse. Zato je važno redovno skenirati sistem pouzdanim antivirus programima.

Odaberite softvere za skeniranje računara od malvera, kao što je Malwarebytes (postoji besplatna verzija) ili unapređene real‑time softvere poput Bitdefender, Kaspersky ili Norton. Redovno ažurirajte baze podataka i pokrećite kompletne provere, naročito ako primetite neobična usporavanja ili neočekivane aktivnosti. Ne posećujte sumnjive sajtove na internetu, jer na njima se često kriju virusi.

Održavanje hardvera i sistemsko hlađenje

Prekomerno zagrevanje komponenti itekako utiče na performanse. Kada se CPU ili GPU pregreju, aktivira se termalno upravljanje, smanjenje taktova (throttling) kako bi se haredverski delovi zaštitili od oštećenja. Prašina u ventilatorima i hladnjacima blokira dotok svežeg vazduha i povećava temperaturu.

Otvorite kućište i očistite ga od prašine. Na laptop računarima, spoljno hlađenje kao i specijalni „cooling pad“ mogu značajno pomoći.

Da rezimiramo, spori računar nije uvek signal za kupovinu novog. Često je rešenje jednostavno i izvodljivo uz svega par koraka ili sa minimalnim ulaganjima u nadogradnju. Nadamo se da smo vam ovim savetima pomogli da ubrzate vaš kompjuter. Ukoliko i posle svih ovih radnji vaš računar ne radi brže, obratite se nekom pouzdanom servisu.