Zašto se kaže „Dinstanje“?
Dinstati (se) znači kuvati jelo lagano u sopstvenoj pari dok ne omekša.
Podeli vest:
Reči dinstati i disati na prvi pogled deluju sasvim različito – jedna nas vodi u kuhinju, a druga u osnovni životni proces. Međutim, njihov zajednički koren krije priču o jeziku, prirodi i ljudskom doživljaju sveta.
Obe reči vode poreklo od indoevropskog korena dheu-, koji je označavao strujanje vazduha, dim, paru, kretanje. Odatle su se razvili različiti oblici u germanskim, slovenskim i drugim jezicima. Na nemačkom, reč Dunst znači maglu, dim ili smog, a ranije i paru – upravo ono što nastaje prilikom dinstanja hrane.
Reči iz proširenog oblika korena dheubh- („dimiti se, zamagljivati“), povezane su sa pojmovima poput taub („gluv“), toben („besneti“) i dumm („glup“). Ovoj grupi reči verovatno pripada i naziv za pticu Taube („golub“), koji se odnosi na njenu tamnu boju, kao i reč Duft (miris).
Glagol disati potiče od istog izvora, jer je dah takođe povezan sa strujanjem vazduha. Osnovu čini praslovenska reč dȗxъ koja imala je sledeća značenja: 1. dah, povetarac; 2. disanje (posebno kao znak života) kao u primerima bezъ ducha byti – „biti mrtav, bez života“ ili ьspustiti/vypustiti ducha – „umreti“; 3. duša; 4. duh (u religijskom smislu) zъlъ duxъ – „zao duh“.
Sličnu vezu pokazuju i srodne nemačke reči poput dösen („dremati“), Dusel („zbunjenost, omamljenost“) i Tor („budala“). Druge reči, poput Tier („životinja“) označavala je doslovno ,,biće koje diše“), a staroslovenske duša podrazumeva disanje i život. Cela ova grupa reči potiče od proširenog oblika indoevropskog korena dheu- („vrtložiti se, duvati, dimiti se, isparavati, biti u burnom pokretu“).
Ovaj koren se pojavljuje u većini indoevropskih jezika, na primer u sanskritskom dhu-má-h („dim“), latinskom fumus („dim“), grčkom thymós („duh, hrabrost“)…
Jezik nas podseća da su svakodnevne, naizgled nepovezane reči deo dublje istorije ljudskog iskustva i kao takve nose i poruku, dublju nego što u prvi mah deluje.
Podeli vest:
