Zašto se kaže „Poklonu se u zube ne gleda“?
Izreka „Poklonu se u zube ne gleda“, koja se danas koristi kako bi se naglasila zahvalnost na poklonu bez obzira na njegovu stvarnu vrednost, potekla je iz sveta trgovine konjima, gde je pregled zuba bio ključan za procenu starosti i kvaliteta životinje.
Podeli vest:
U vremenima kada nisu postojali pisani dokumenti o starosti konja, kupci su se oslanjali na izgled zuba kako bi procenili njegovu vrednost. Tokom godina, zubi konja prolazili su kroz karakteristične promene – od nicanja mlečnih zuba kod ždrebadi, preko njihove zamene, do postepenog trošenja koje je menjalo oblik žvakaće površine. Starost se mogla proceniti i po uglu sekutića, koji s godinama postaje sve oštriji.
Međutim, trgovci su razvili razne metode za manipulaciju izgledom konja. Bojenjem dlake, prikrivanjem oštećenja na kopitima i intervencijama na zubima – poput brušenja ili veštačkog stvaranja tragova istrošenosti – pokušavali su da konja prikažu mlađim i vrednijim nego što jeste. Prevaranti u trgovini konjima u nemačkom jeziku nazivali su se „Rosstäuscher“.
Izreka „Poklonjenom konju se u zube ne gleda“ u sličnom obliku postoji i u drugim jezicima – na nemačkom kao „Einem geschenkten Gaul schaut man nicht ins Maul“, na španskom „A caballo regalado no le mires el diente“, dok je na latinskom zabeležena kao „Noli equi dentes inspicere donati“.
Danas, ova fraza više nema doslovno značenje, već služi kao podsećanje da se na poklon ne gleda kritički, već sa zahvalnošću.
Podeli vest:
