Zašto se kaže „U laži su kratke noge“?

Njena suština je jasna – laž ne može dugo da opstane, jer se pre ili kasnije otkrije istina.

Postoji nekoliko tumačenja o poreklu ove izreke, ali najčešće se povezuje sa narodnim mudrostima i basnama koje upozoravaju na posledice laganja.

Jedno od mogućih objašnjenja jeste da je poslovica nastala iz vizuelne metafore: ako su noge kratke, osoba ne može brzo pobeći, odnosno, laž ne može daleko da stigne pre nego što je sustigne istina.

Ova simbolika posebno je istaknuta u književnim delima gde su lažovi često predstavljeni kao nespretni i sporopokretni.

Kako piše Instagram stranica „Poreklo_reci“ noge odlikuje njihova neizbežna vezanost za zemlju. Noge su dakle fizički prljave usled hodanja.

Što su noge kraće, glava je bliža prljavom tlu i tako je čovek bliži životinjskom, onom koje se nije izdiglo.

Jedna od najpoznatijih priča u kojima se provlači slična poruka jeste basna o Pinokiju, drvenom lutku kome nos raste kada slaže. Iako ta priča dolazi iz italijanske književnosti, ona je postala sinonim za ideju da se laž brzo otkrije.

U nemačkom jeziku postoji slična izreka: „Lügen haben kurze Beine“, dok Englezi koriste frazu „A lie has no legs“, što se takođe može povezati s idejom da laž ne može dugo opstati jer nema stabilnu osnovu.

Upotreba u savremenom kontekstu
Danas se izreka koristi u različitim situacijama – od svakodnevne komunikacije, kada se upozorava na posledice obmanjivanja, do političkog i medijskog diskursa, gde se odnosi na slučajeve kada neistine brzo budu razotkrivene. Takođe, često se koristi u vaspitavanju dece, kako bi se naglasilo da istina uvek izađe na videlo.