Životna sredina i klimatske promene: Zagađenje vazduha u svetu je gore nego što smo mislili – upozorava SZO

Procenjuje se da sedam miliona ljudi godišnje prerano umre od bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha, navode iz ove organizacije.

Zemlje sa niskim i srednjim prihodima najviše pate zbog oslanjanja na fosilna goriva u procesu privrednog razvoja.

SZO stavlja zagađenje vazduha u ravan sa pušenjem i nezdravom ishranom.

Organizacija je pozvala 194 zemlje članice da smanje emisije i gasova preduzmu mere u borbi protiv klimatskih promena, uoči samita COP26 u novembru.

• Crna Gora: Šta je ostalo od ideje o prvoj ekološkoj državi na svetu
• Glumci u borbi za ekologiju: „To nije kozmetika, to je nasušna čovekova potreba – kakvu ćemo vodu piti, kakav vazduh disati“
• Šta može da bude opasno u dimu, šta su dioksini i furani
• Presedan: Vazduh zagađeniji zbog nemara predsednika i vlade, odlučio sud u Džakarti

Analiza

Rodžer Harabin, analitičar iz oblasti životne sredine

Deceniju po deceniju, smanjuje se granice za ono što se smatra bezbednom količinom zagađenja.

Za ljude koji pate od srčanih i plućnih problema nije novost da otrovne čestice i gasovi mogu da nanesu štetu po zdravlje čak i kada je nivo zagađenja niži.

Izmene smernica znače da su zakonske granice u Velikoj Britaniji za najštetnije zagađivače sada četiri puta veće od maksimalnih nivoa koje preporučuje SZO.

Nevolja je u tome što je najgore zagađenje – sitne čestice koje se mogu udahnuti u pluća – veoma teško zaustaviti.

Zagađenje dolazi iz izduvnih gasova vozila i centralnog grejanja na gas.

Ali štetne čestice se takođe ispuštaju u vazduh na druge načine – ili se formiraju u vazduhu u reakciji sa drugim hemikalijama.

Izvori čestica su boje za farbe, tečnosti za čišćenje i razređivači.

Tu su i automobilske gume koje se troše na putu ili kočnice – što znači da čak ni električni automobili ne mogu ponuditi savršeno rešenje.

Zato su novi saveti toliko izazovni za vlade.

Nove smernice, objavljene u sredu, smanjuju za 50 odsto preporučeni maksimum za izloženost sitnim česticama PM 2.5.

Proizvode se sagorevanjem goriva u proizvodnji električne energije, grejanju domaćinstava i motorima vozila.

„Skoro 80 odsto smrtnih slučajeva povezanih sa PM 2.5 česticama moglo bi se izbeći u svetu ako bi se trenutni nivoi zagađenja vazduha sveli na one predložene u ažuriranoj smernici“, saopštila je SZO.

Takođe, smanjuje se preporučena granica za drugu klasu mikročestica, poznatu kao PM 10, za 25 odsto.

U smernicama SZO su izdvojeni i drugi zagađivači – ozon, azot dioksid, sumpor dioksid i ugljen monoksid.

Zagađenje vazduha povezano je sa bolestima srca i moždanim udarom.

Kod dece, može smanjiti rast pluća i izazvati pogoršanje astme.

„Poboljšanje kvaliteta vazduha može povećati napore za ublažavanje klimatskih promena, dok će smanjenje emisija gasova zauzvrat poboljšati kvalitet vazduha“, kaže SZO.