Znate li razliku kada je nešto „upotrebljivo do“, a kada je „najbolje upotrebiti do“
Podeli vest:
Podaci Ujedinjenih nacija upozoravaju: zbog neispravne hrane godišnje život izgubi 420.000 ljudi. Trećina proizvedene hrane u svetu se baci, najčešće zbog isteka roka upotrebe. Kordinator Saveta za hranu i poljoprivredu u Naledu Tisa Čaušević kaže za RTS da je važno da znamo da postoji rok trajanja na mikrobiološki kvarljivim namirnicama koji se označava rečima – upotrebljivo do. Kada istekne taj rok takva hrana se smatra nebezbednom.
Danas je svetski dan bezbednosti hrane. Kao i u svetu i kod nas se dosta hrane baci. Najčešće je to zbog isteka roka trajanja. Istraživanja pokazuju da Evropljani, više od 53 odsto, ne tumače na pravi način deklaracije o roku trajanja, jer nisu jasne.
Kordinator Saveta za hranu i poljoprivredu u Naledu Tisa Čaušević rekla je za RTS da su naši propisi deklarisanja hrane i kako se rok trajanja deklariše skoro u potpunosti usklađeni sa evropskim standardim.
„Konkretno, ono što je važno da svi potrošači znaju jeste da kada na deklaraciji hrane stoji navod – najbolje upotrebiti do ili najbolje upotrebiti do kraja – to je rok upotrebe koji je vezan za očuvanje nekih karakteristika tog proizvoda, to je rok trajanja koji nije obavezno vezan za samu bezbednost tog proizvoda“, rekla je Čauševićeva.
Prema njenim rečima, dobar primer su testenina, pirinač, keks. Kada istekne taj rok najbolje upotrebiti do – takav proizvod gubi neka svoja karakteristična svojstva kao da možda taj keks više nije hrskav ili slično ali nije obavezno vezano za bezbednost.
Koja je hrana nebezbedna
Možemo i dalje da ga koristimo što je odluka samog potrošača – svako će uzeti taj proizvod, pogledati ga, otvoriti, pomirisati i videti da li donosi odluku da ga koristi, kaže ona.
„Sa druge strane, ono što je važno da znamo je da postoji rok trajanja na mikrobiološki kvarljivim namirnicama koji se označava rečima, upotrebljivo do. Tu je dobar primer sveže meso, riba“, rekla je ona.
Kada istekne taj rok takva hrana se smatra nebezbednom, kaže Čauševićeva i dodaje da tu postoji ozbiljan rizik od toga da potošač konzumira hranu koja je kontaminirana.
Svetska statistika o bezbednosti hrane kaže da se oko 600 miliona ljudi godišnje razboli od nebezbedne hrane, koja je kontaminirana hemikalijama, bakterijama i virusima.
Ta statistika znači da se jedna od deset osoba razboli od hrane koja nije bezbedna.
Doniranje hrane
U svetu se hrana sve više donira. „Jedna trećina hrane koja se proizvede u svetu se baca. Neki trend u svetu a nadamo se uskoro i kod nas, jeste da se veća količina te hrane, umesto da ode na otpad, ona koja je bezbedna, koja je potpuno u redu za konzumaciju – da se donira.
Videli smo dobre primere za vreme trajanja krize sa koronavirusom da su kompanije dale sve od sebe da doniraju hranu
„Međutim, mi smo kroz Naledov Savet za hranu već duže vreme angažovani na tome da se ova oblast zakonski uredi. Trenutno zakonsko okruženje nije podsticajno za kompanije da doniraju viškove hrane. Ako pogledate države u Evropi, u velikom broju država dozvoljeno je doniranje hrane koje ima istekli rok upotrebe – najbolje upotrebiti do, naravno, ukoliko je hrana u potpunosti bezbedna“, kaže Čauševićeva.
„Takođe postoje poreske olakšice koje mogu kompanijama da pomognu i da učine ceo svet doniranja hrane mnogo primamljivijim“, zaključila je Tisa Čaušević.
Podaci Ujedinjenih nacija upozoravaju: zbog neispravne hrane godišnje život izgubi 420.000 ljudi. Trećina proizvedene hrane u svetu se baci, najčešće zbog isteka roka upotrebe. Kordinator Saveta za hranu i poljoprivredu u Naledu Tisa Čaušević
Podeli vest:
