100 godina od španske groznice nismo naučili mnogo, zato nam se istorija ponavlja
Kovid, male boginje, empoks ranije poznate kao majmunske boginje – dokaz su da i dalje moramo da mislimo o zaraznim bolestima. Koje su trenutno najveće pretnje po globalno javno zdravlje, a kakva je situacija u našoj zemlji za Jutarnji program je govorio dr Branko Đorđević, infektolog sa Vojnomedicinske akademije.
Podeli vest:
Svake godine oko 17 miliona ljudi širom sveta premine upravo zbog zaraznih bolesti. Kako navodi infektolog dr Branko Đorđević, može se reći da čak postoji renesansa pojedinih infektivnih bolesti.
„Iako postoji primena antibiotika i vrlo efikasnih vakcina i čak pogrešnih uverenja koja su postojala da su infektivne bolesti pobeđene, nama istorija, kako bliska, tako i dalja, pokazuje da će infektivne bolesti biti izazov i u budućnosti“, ističe gost Jutarnjeg programa.
Koja vrsta infektivnih bolesti je dominantna razlikuje se od kontinenta do kontinenta. Svetska zdravstvena organizacija pravi listu deset najčešćih bolesti u svetu. Kod visoko razvijenih zemalja tri infektivne bolesti ulaze u tih prvih deset. To su respiratorne infekcije, kovid 19 i tuberkuloza. U zemljama koje su u razvoju dodaje se HIV i malarija. „Srbija je, nažalost u koraku, u ovom segmentu sa razvijenim zemljama. Znači kovid 19, respiratorne infekcije i tuberkuloza koje su u porastu je nešto trenutno o čemu možemo da govorimo“, navodi infektolog.
Svakodnevno u praksi infektolozi se svakodnevno susreću sa kovidom, respiratornim infekcijama, gastrointenstinalnim infekcijama, meningitisom i encefalitisom, kao i infekcijama kože i potkožnih tkiva.
Medicina ima sve efikasnije odgovore na infektivne bolesti
Kako navodi dr Branko Kovačević medicina je drastično napredovala u pogledu lekova koji se primenjuju u lečenju infektivnih bolesti. Posebno u pogledu antivirusnih lekova u vezi HIV infekcija i infekcije za hepatitis C.
„Takođe smo napredovali u nekim mikrobiološkim, radiološkim dijagnostikama koji su jako bitne, ali uvek je baza na klinici, na anamnezi, na podacima koje dobijamo od pacijenta“, napominje infektolog.
Međutim, ističe dr Đorđević, napredovanje medicine vuče sa sobom i neke negativne stvari. Transplantaciona medicina kako u hirurgiji tako u hematologiji je jako značajna, ali je dovela je zbog primene supravitalnih lekova i bolesti koje stvaraju protonističke infekcije, vrlo rezistentne bakterije koje su veliki izazovi i koje će tek biti veliki izazov u budućnosti, napominje gost Jutarnjeg programa.
Prevencija i vakcinacija u borbi protiv infektivnih bolesti
U borbi protiv infektivnih bolesti odvajkada se zna da je u osnovi svega preventiva, počev od osnovnih pravila lične higijene, izolacija i izbegavanje kontakta sa obolelim, do vakcinacije koja je izuzetno značajna.
„Međutim, čini se da nakon 100 godina od španske groznice mi nismo naučili mnogo, zato nam se istorija i ponavlja. Treba naučiti da treba raditi i unapred nepritelju, u ovom slučaju to su zarazne bolesti, a ne čekati da se pojavi na vrata, jer to je zapravo suština i infektivnih i epidemioloških nauka“, naglašava dr Đorđević.
Podeli vest:
