Batut objavio savete pred Božićni post

Posna hrana, spremljena na vodi ili na malo ulja, lakše se vari od masne, začinjene hrane, ali mnogi zbog takvog načina pripreme hrane i izbora namirnica, nemaju nakon obroka osećaj sitosti.

Tada se vrlo često povećava unos hleba, testenine, džema, koštunjavog i suvog voća, pa post može da se završi i sa nekoliko kilograma viška. Da bi se to izbeglo, obroci moraju biti redovni, umereni i raznovrsni, preporučuje Institut.

Umesto da se dan započne slatkim, posnim pecivom ili hlebom sa džemom, savetuje se obrok od ovsenih, ražanih ili speltinih pahuljica, kašu od dvozrne pšenica – polbe, ovsenog griza, prosa, uz dodatak badema, voća i cimeta.

U zimskom periodu dostupno je raznovrsno voće i povrće koje u postu, sa žitaricama i ribom, čini osnovu ishrane, pa jabuke, mandarine, pomorandže, sa visokim sadržajem vlakana i vitamina C, uz manju količinu orašastih plodova, mogu da se jedu kao užina u toku dana.

Povrće se može grilovati ili ispeći u rerni sa malo maslinovog ulja i začinima ili napraviti salatu i uz ribu ili crni hleb dobija se ručak ili užina.

U salate ili pahuljice se mogu dodati semenke bundeve, koje zbog svog sadržaja vitamina, minerala, vlakana i antioksidanasa, imaju značajnu hranljivu vrednost.

Preporučuju se i kelj, spanać, blitva, karfiol, zelena i kupus salata, salate od celera, cvekle, šargarepe, koje uz malo maslinovog ulja mogu biti izbor za laganu večeru.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ savetuje da se dva do tri puta nedeljno jede riba, mahunarke poput pasulja, sočiva i leblebija, u kombinaciji sa žitaricama.

Izvor kalcijuma su susam, kao odatak salatama ili pahuljicama, tunjevina, losos, ovsene pahuljice, kao i popularna biljna mleka od kojih su mnoga obogaćena kalcijumom i vitaminima, ali treba voditi računa o šećerima koje sadrže, navodi Institut.