Godišnje se prevremeno rodi oko 4.000 dece, najmanja beba u Institutu za neonatologiju imala 430 grama

Institut za neonatologiju Srbije, u Beogradu, godišnje zbrinjava 20 do 25 odsto od ukupnog broja prevremeno rođene dece na teritoriji Srbije i svako drugo dete koje se rodi sa porođajnom telesnom masom ispod 1.500 grama.

Radmila Mileusnić Milenović, direktorka Instituta za neonatologiju Srbije rekla je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je u ovom trenutku dvadesetoro dece na Odeljenju intenzivne nege, a ukupno 100 u celoj ustanovi.

Prema njenim rečima, godišnje se zbrine između 750 i 800 dece, ali taj broj varira iz godine u godinu. „Po našim zdravstvenim izveštajima, prosečan boravak dece je oko 40 dana. Neka deca borave mnogo kraće, ali deca koja su jako nezrela i jako mala, borave kod nas i po tri do četiri meseca, nekada i duže“, rekla je Mileusnić Milenović.

Kontakt sa roditeljima

Nega mora da bude sveobuhvatna: od medicinske, zatim tehničke, do ljubavi i osoblja i roditelja.

„Da bismo pomogli novorođenim bebama, moramo da imamo adekvatnu tehniku i tehnologiju, adekvatnu edukovanost zdravstvenog osoblja i moramo da imamo adekvatan kontakt sa roditeljima. To je upravo i bila naša tema na okruglom stolu, koji je održan juče“, navela je ona.

„Tema projekta je bila individualizovana razvojna i porodično orijentisana nega. Pored toga što moramo da imamo savremenu aparaturu i da imamo znanje, moramo da imamo i adekvatan kontakt sa roditeljima. Svi podaci iz medicine zasnovane na dokazima su pokazali da kada primenjujemo ovu vrstu nege, tu ne govorimo o terapiji i diagnostici već samo o nezi novorođenčeta i kada primenjujemo ove principe – smanjen je mortalitet novorođenčadi, a smanjen je i morbiditet“, objasnila je Mileusnić Milenović.

Jedna od metoda je „koža na kožu“ u individualizovanoj razvojnoj nezi.

„To je kontakt kože na kožu kada roditelji stavljaju bebu na grudi i tako borave s njom. Postoje i druge – pozitivan dodir, ublažavanje bola, puno tih nekih metoda koje pomažu da se pomogne ovoj deci na neki malo drugačiji način koji nije samo terapija i dijagnostika“, kaže doktorka.

U Srbiji se godišnje oko 4.000 beba rodi prevremeno – zašto

Dr Mileusnić Milenović kaže da mnogi faktori utiču na prevremeno rađanje – različite bolesti majke, stanje ploda i stanje posteljice.

„Kod nas se 4.000 beba godišnje rodi pre vremena, ali inače neki globalni trend prematuriteta (prevremenost) se polako smanjuje. Tako recimo od 1990. godine do 2019. godine zvanična statistika kaže da je za 5 odsto smanjena pojava prematuriteta. Sa nešto više od 16 miliona na 15 miliona. I kod nas se smanjuje polako ta incidenca prematuriteta. I pored toga što se taj trend smanjuje polako, u okviru prematuriteta povećava se broj rađanja dece kasno preterminski i ranoterminski. Zašto se to dešava? Taj fenomen još uvek nije jasno poznat i istražen“, napominje Mileusnić Milenović.

Za koju bebu kažemo da je rođena pre vremena

Za bebu koja je rođena pre 37 gestacionalnih nedelja kažemo da je prevremeno rođena beba. Najmanja beba na Insittutu koja je imala 430 grama je i dalje u toj ustanovi.

„Porođajna telesna masa bebe je 430 grama i ona se nalazi ovde kod nas“, napomenula je ona. Institut za neonatologiju zbrinjava i bebe iz cele zemlje, ne samo iz Beograda.

Govoreći o kadrovima, prema podacima, nedostaje 15 odsto lekara i skoro 60 odsto sestara.

Respiratorne infekcije i posete bebama

Doktorka kaže da se o posetama roditelja bebama prave dogovori sa epidemiologom i prati situacija.

„U ovom trenutku su dozvoljene posete, ali u ograničenom obimu. Međutim, upravo su na okruglom stolu, donete preporuke za boravak majke, odnosno porodice, na odeljenjima intenzivne nege, uopšte u bolnici. I to je dosta, da kažem, sada liberalnije“, rekla je Mileusnić Milenović.

Kaže da će razmatrati te preporuke i Institut za neonatologiju će ih staviti i na svoj dnevni red.

Stručan kadar i inkubatori

Direktorka napominje da ustanova na čijem je čelu ima dobro edukovan kadar. „Mi imamo uvek plan za narednu godinu, plan nabavke nove medicinske opreme, imamo plan usavršavanja zdravstvenih radnika i sada i plan vezan za roditelje i kontakt sa njima, koji mora da se produbi i da bude intenzivniji. Mi smo dosta dobro opremljeni, znači imamo veliki broj inkubatora“, dodala je ona.

Podsetila je da je prošle godine Ministarstvo zdravlja obnovilo inkubatore. Institutut za neonatologiju dobio je deset inkubatora, a inkubatore su dobili i od donatora.