Gojaznost nije samo estetski, već ozbiljan zdravstveni problem: Može li jači porez na šećer da istopi kilograme?

U Srbiji se ne razmišlja o uvođenju takvog poreza, iako je procena Međunarodne federacije za gojaznost da će do 2030. godine 28 odsto populacije biti gojazno. Nutricionistkinja Milka Raičević smatra da takvu meru treba primeniti i u Srbiji, imajući u vidu da je gojaznost sve veći problem.

Podaci objavljeni u Svetskom atlasu gojaznosti, koji priprema Međunarodna federacija za gojaznost, predviđaju da će do 2030. godine skoro svaka treća osoba u Srbiji biti gojazna, a da će 215.000 dece i mladih (od pet do 19 godina) imati problem sa gojaznošću.

Srbija je takođe ocenjena kao najgore pripremljena da se izbori sa problemom gojaznosti u Evropi.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, danas je svaka peta osoba u Srbiji gojazna, a skoro svaka treća ima problem sa viškom kilograma. Gojaznost je u celom svetu poprimila oblik epidemije. Mnogi smatraju da je u pitanju samo estetski problem, dok lekari ukazuju da je to ozbiljan zdravstveni problem.

Raičević: Samo udaranje po džepu ima efekta

Nutricionistkinja Milka Raičević kaže za Euronews Srbija da od 2013. godine gojaznost kuca na velika vrata.

„Gojaznost je prisutna u svim populacionim grupama – trudnice, školska deca, odrasli… Uzrok je prepoznatljiv- unosimo mnogo više nego što potrošimo, nema fizičke aktivnosti. Slobodno vreme se provodi za kompjuterom, mobilnim telefonom“, navela je Raičević.

Dodaje da gojaznosti doprinosi i loša navika koju većina stanovništva danas ima, a to je da hrana ne žvaće dovoljno, a samim tim se ne aktivira u dovoljnoj količini najbolji probiotik – pljuvačka.

Takođe, loš je izbor namirnica koje se unose. Deci je danas užina u školi čips ili neke druge grickalice, a vodu su zamenili sokovi.

„Ne unosi se dovoljno vode, već se konzumiraju razni sokovi koji sadrže veliku količinu šećera. Sve to doprinosi pojavi gojaznosti, a gojaznost je faktor rizika za nastanak svih ostalih bolesti“, pojasnila je ona.

Ističe da u dnevnim obrocima prioritet treba dati povrću, a da dezert treba da bude voće umesto slatkiša.

„Srbija ima strategije za smanjenje gojaznosti, ali se i roditelji moraju edukovati“, navela je ona.

Upitana da li bi oporezivanje pića sa velikom količinom šećera dalo rezultate, ona kaže da je to prioritet.

„Tek kada nekog udarite po džepu, to je izazov i ima efekta“, dodala je ona.

Smatra da dodatno oporezivanje na pića sa velikim količinama šećera treba uvesti u svim zemljama.

Nameti na šećer

Šećer se smatra glavnim uzročnikom gojaznosti. To je veliki problem posebno kod mladih koji piju napitke sa velikim udelom šećera.

Zbog zdravlja stanovništva, već pedesetak država ima posebne namete na šećer, od Španije i Francuske pa do Čilea i Saudijske Arabije. Devet od 16 nemačkih saveznih pokrajina se založilo kod nemačkog ministra za poljoprivredu i ishranu Džema Ozdemira da takav porez bude uveden u Nemačkoj, prenosi DW.

Norveška ima dodatni porez na šećer. Postojeći propis je na snazi još od 1922. po kojem Norveška uzima namet ne samo na šećer, nego na zaslađivač svake vrste. Norvežani masovno odlaze da kupuju čokoladu i druge slatkiše u Švedsku.

Indija osvežavajuće napitke sa visokim udelom šećera svrstava u istu poresku kategoriju kao luksuzne automobile ili duvanske proizvode i porez iznosi 28 odsto.

Obuhvaćeni su svi napici kojima se dodaje šećer i veća cena jeste smanjila potrošnju, ali ne postoji mera koja bi proizvođače navela da smanje udeo šećera – što bi možda imalo još veći učinak.

Velika Britanija je 2018. uvela stepenasti namet na slatke osvežavajuće napitke. Gde je preko pet grama šećera na 100 mililitara namet iznosi 18 penija (21 cent) po litru, ako je i preko osam grama, to su 24 penija (28 centi).

Zato proizvođači smanjuju udeo šećera, što je i bio cilj. U prve tri godine je u Velikoj Britaniji smanjen udeo šećera u napicima u proseku za 29 odsto, dok su u Nemačkoj proizvođači tek dobrovoljno preuzeli obavezu, da smanje udeo šećera u svojim napicima. No učinak je mršav: smanjeno je za samo dva odsto.