Kako promene vremena utiču na osetljive ljude
Meteoropatija ili osetljivost na promene vremenskih prilika, pojava je u kojoj ljudi osećaju fizičke ili emocionalne simptome kao reakciju na promenu vremena. To je simptomatska reakcija našeg tela na promene klime u našem okruženju, nije izmišljena bolest i češća je nego što se misli. Pogađa značajan procenat populacije, naročito starije ljude, hronične bolesnike, ali i mlade i zdrave osobe koje su senzibilne na klimatske uslove.
Podeli vest:
Reagovanje na promenu vremena može da bude opasno za ljude sa teškim i hroničnim bolestima, jer im može dodatno pogoršati stanje.
Meterološki faktori koji utiču na organizam su temperatura, UV zraci, vlaga, vetar, kiša, grmljavina…
Promene vremene toliko utiču na neke ljude, da se u pojedinim mediteranskim zemljama uzimaju kao olakšavajuća okolnost u krivičnim postupcima.
Simptomi meteoropatije su isti bez obzira na doba godine i obično se javljaju 24 do 48 sati pre nego što se vremenske promene dogode.
Nagli pad temperature, povećanje vlažnosti, nagle oluje ili promene atmosferskog pritiska – utiču na fizičko i mentalno zdravlje pojedinaca, meteoropata, koji mogu osećati različite simptome – glavobolje, bolove u zglobovima, umor, nervozu, probleme sa koncentracijom i čak ekstremne promene raspoloženja.
Fizički simptomi
Nagli pad temperature ili povećanje vlažnosti može izazvati osećaj ukočenosti ili bolove u zglobovima i mišićima, naročito kod ljudi sa artritisom ili reumatskim oboljenjima.
Promene u atmosferskom pritisku često izazivaju glavobolje kod osetljivih osoba. Promene u količini kiseonika i pritisku u vazduhu mogu uzrokovati vaskularne promene u mozgu i dovesti do migrene.
Nagla promena vremena može da dovede do pada energije i osećaja iscrpljenosti, čak i ako osoba nije fizički aktivna.
Osobe koje pate od meteoropatije često se žale na nesanicu ili loš san tokom drastičnih promena vremenskih promena.
Psihološki simptomi
Nagle promene vremena mogu izazvati depresivne ili anksiozne epizode, pogotovo kod ljudi koji su već skloni mentalnim poremećajima.
Osećaj nervoze može se pojačati tokom perioda sa visokim atmosferskim pritiskom ili naglim promenama temperature.
Neki ljudi primete da se njihova pažnja i mentalne sposobnosti smanjuju tokom promena vremenskih uslova, nasročito ako se sprema nevreme.
Kako vreme utiče na telo?
- Atmosferski pritisak – Jedan od najvažnijih faktora koji utiče na meteoropate je promena atmosferskog pritiska. Kada pritisak padne, što se obično dešava pre oluja ili kiše, zglobovi i mišići mogu postati ukočeni i bolni zbog promena u tečnosti i pritiska unutar tela.
- Temperatura – Hladniji vremenski uslovi moguda izazovu zatezanje mišića, bol u zglobovima i povećan osećaj nelagodnosti kod ljudi sa hroničnim bolestima kao što su artritis ili reuma. S druge strane, nagle promene između toplog i hladnog vremena mogu izazvati šok za telo, što rezultira umorom ili iscrpljenošću.
- Vlažnost vazduha – Povećana vlažnost vazduha može da doprinese osećaju težine i umora. Kod osoba sa respiratornim problemima, kao što je astma, visoka vlažnost može da pogorša simptome.
- Sunčeva svetlost – Nedostatak sunčeve svetlosti, naročito tokom zime, može da uzrokuje sezonski afektivni poremećaj, stanje povezano sa depresijom, smanjenom energijom i problemima sa spavanjem.
Dve vrste meteoropatije
Primarna ili osnovna meteoropatija javlja se kod zdravih ljudi i manifestuje kroz promene raspoloženja, fizičku slabost ili bolove tokom promena vremenskih prilika.
Sekundarna meteoropatija je stanje kada se postojeće bolesti, poput nepravilnog krvnog pritiska ili degenerativnih bolesti, pogoršavaju zbog promene vremena.
Vremenske promene stvaraju elektromagnetne talase koji utiču na hipotalamus u mozgu i indirektno pojačavaju lučenje hormona stresa, smanjuju proizvodnju hormona sreće, što dovodi do povećane anksioznosti, iritacije, glavobolje i sličnih simptoma.
Naučnici objašnjavaju da pad atmosferskog pritiska, uzrokuje širenje mekih tkiva i tečnosti u zglobovima i na taj način nadražuje nerve, što stvara reumatske bolove.
Ako je gusta magla, ljudi sa hroničnim bolestima, posebno asmatičari, trebalo bi da izbegavaju izlazak napolje i piju čajeve koji poboljšavaju cirkulaciju, poput čaja od đumbira. Dodatno treba unositi magnezijum i vitamin B.
Odlazak u prirodu i vežbanje su često najbolji lekovi za meteoropatiju.
Biljni čajevi od kamilice i limete smanjuju nervozu i napetost. Poželjno je popiti čaj nekoliko dana pre pojave simptoma meteoropatije.
Čaj od valerijane je odličan izbor za ljude koji pate od nesanice. Pije se uveče, jer tokom dana može da izazove pospanost.
Podeli vest:
