Moždani udar je među vodećim uzrocima smrti u Srbiji

Moždani udar je zdravstveno stanje koje označava nastali neurološki poremećaj izazvan poremećajem moždane cirkulacije, zbog čega dolazi do nedovoljnog snabdevanja određenih delova mozga kiseonikom i hranljivim materijama.

Ovaj nedostatak uzrokuje oštećenje i odumiranje nervnih ćelija, što za posledicu ima oštećenje mozga i gubitak funkcija koje taj deo mozga kontroliše, piše Index.

Najčešći oblik moždanog udara je ishemijski moždani udar ili infarkt mozga, koji može biti posledica začepljenja arterije koja snabdeva mozak krvlju. Međutim, do ovog stanja opasnog po život može doći i zbog pucanja krvnog suda u mozgu, kada dolazi do izliva krvi u mozak, što je poznato kao hemoragijski moždani udar.

Simptomi moždanog udara

U publikaciji Svetske organizacije za moždani udar iz 2022. godine, navedeno je da se u poslednjih 17 godina doživotni rizik od razvoja moždanog udara povećao za 50 odsto te da će jedna od četiri osobe starije od 25 godina doživeti moždani udar tokom života. Zato je važno da svi znaju koji se simptomi povezuju uz moždani udar kako bi mogli da potraže pomoć na vreme.

Neki od najpoznatijih faktora rizika su visok krvni pritisak, nepravilan rad srca, pušenje, nepravilna ishrane i nedostatak fizičke aktivnosti. Kada su u pitanju sami simptomi, evo na šta bi trebalo da obratite pažnju:

• Iznenadne smetnje pri govoru – ovo uključuje otežano razumevanje, izgovaranje reči ili potpuni gubitak govora,
• Iznenadna utrnulost, slabost ili oduzetost ruke, noge ili lica, naročito ako je zahvaćena samo jedna strana tela,
• Iznenadni problemi s vidom – pod ovim se podrazumeva naglo zamagljenje ili potpuni gubitak vida,
• Iznenadna jaka glavobolja koja može biti praćena mučninom i/ili povraćanjem,
• Iznenadne smetnje u hodu, nesigurnost i zanošenje tokom hodanja, gubitak ravnoteže i vrtoglavica.

Kako biste smanjili rizik od moždanog udara, možete napraviti određene promene u svom načinu života. Neke od preporuka uključuju redovno vežbanje i fizičku aktivnost, zdravu ishranu, prestanak pušenja i ograničavanje količine alkohola. Takođe, jednako je važno redovno kontrolisati zdravlje kod lekaraa kako bi se moglo reagovati na vreme ako nešto nije u redu.