Na godišnjem nivou u Srbiji se ugradi oko 4.000 pejsmejkera
Kardiolog, stručnjak za pejsmejkere Siniša Pavlović izjavio je danas da se u Srbiji na godišnjem nivou ugradi oko 4.000 pejsmejkera.
Pavlović je za Tanjug objasnio da se pejsmejker odnosi na poremećaj srčanog ritma, odnosno na sposobnost srca da stvara srčane impulse u ritmičnosti kako je prirodno predviđeno.
„Postoje tri tipa pejsmejkera, tri grupe indikacija, najčešće to znači usporenje srčnog rada ili pauza u srčanom radu, koji imaju za posledicu nesvestice, omaglice, gubitke svesti i koji su elektrokardiografski potvrđeni. Drugim rečima, potrebno je da pacijent ima taj poremećaj, da je on na neki način dao simptome i da je potvrđeno da u vreme kada srce radi presporo, pacijent ima simptome elektrokardiografskim zapisom“, naveo je Pavlović.
On je rekao da je prošlo više od 100 godina od kada su naučnici prvi put pokušali da stimulišu srce eksperimentalnih životinja i uspevali u tome, a prvi pejsmejker ugrađen je u ljudsko telo 1958. godine.
Kako je istakao, pejsmejker se smatra najsavršenijom protezom koju je ljudski um ikad smislio.
Pavlović je objasnio da je pejsmejker veličine oko 30 centimetara kubnih, koja je pet puta pet centimetara i debljine je oko centimetar.
„Ugrađuje se najčešće pod kožu, a postoji varijanta da se ugradi ispod mišića. Ugrađuje se pod kožu na spoju deltoidnog mišića, znači ramene zone i pektoralnog mišića, grudnog. Obično sa leve strane, osim ako pacijent nije levoruk, onda se ide na desnu stranu“, rekao je on.
Precizirao je da ugradnju rade kardiolozi i da je reč o intervenciji, a ne operaciji.
„Iako kada gleda neko ko nije hirurg, on kaže ovo je operacija. Međutim, mi koji smo uglavnom interventni kardiolozi ne pravimo sebi nezasluženo zvanje hirurgom. To nije operacija, to je intervencija. Intervencija, gde vi praktično zasecate kožu u toj projekciji, preparišete jednu venu koja tu postoji kao grančica, to je vena cefalika, kroz nju ubacujete elektrodu, elektroda anatomskim putevima ide put srca. Najčešće se zadržava elektroda u vrhu desne komore“, rekao je Pavlović.
Istakao je da u Srbiji postoji 17 centara u kojima se ugrađuju pejsmejkeri.
Prema njegovim rečima, najčešći su pacijenti sa oko 70 godina, ali da zdravstvo ne pravi pitanje oko godina pacijenta, imajući u vidu da su pejsmejkeri sada jeftiniji nego što su ikada bili.
„U Srbiji se pejsmejkeri nabavljaju državnim tenderom i svaki taj tip pejsmejkera ima svoju cenu. Ta cena, pošto se nabavlja na veliku masu, je izuzetno pristupačna. Neka srednja cena običnog pejsmejkera je ispod hiljadu evra“, naveo je Pavlović.
On je dodao da čovek sa pejsmejkerom živi normalan životni vek, te da je ova intervencija vredna „svake pare koju ste uložili u nju“.