Na Institutu Dedinje za dan urađeno 12 operacija srca uz minimalne rezove

Minimalno invazivne procedure, ovog puta, uključivale su rekonstrukciju mitralnog zalistka endoskopskim putem, zamenu aortnog zalistka, kao i endoskopsko pripremanje vena za bajpas. Takođe, izvedene su i dve operacije urođenih mana kod odraslih, takozvani atrijalni septalni defekt.

„Ne postoji operacija srca bez otvaranja grudnog koša, ali u minimalno invazivnoj hirurgiji, taj rez je minimalan i nema presecanja grudnog koša. Jedna od ključnih prednosti minimalno invazivnih operacija je brži oporavak. Pacijenti koji prolaze kroz ove procedure u bolnici provedu oko četiri dana, što je znatno kraće u poređenju sa klasičnim hirurškim pristupom“, rekao je prof. dr Ivan Stojanović, a navodi se u saopštenju Instituta.

Dodaje da minimalno invazivna kardiohirurgija predstavlja operacije na otvorenom srcu koje se izvode kroz rezove smanjene veličine, od svega četiri do pet centimetara, čime se postiže manja operativna trauma i značajan estetski efekat.

„Rezovi se prave kroz desnu stranu grudnog koša, obično u drugom, trećem ili četvrtom međurebarom prostoru, što omogućava smanjenje postoperativnih bolova i brže vraćanje svakodnevnim aktivnostima“, dodao je Stojanović.

Prvu endoskopsku „port-access“ operaciju mitralnog zalistka, u decembru 2011. godine, uradio je hirurški tim na čelu sa prof. dr Stojanovićem, koji je i razvio program minimalno invazivne hirurgije mitralnog zalistka u Srbiji.

Već 2019. godine u Institutu „Dedinje“ je i zvanično osnovan Centar za minimalno invazivnu hirurgiju u kojem je u proteklih pet godina obavljeno više od 500 endoskopskih operacija na srcu i oko 1.000 minimalno invazivnih operacija aortnog zalistka.

Doc. dr Slobodan Mićović, upravnik Klinike za kardiohirurgiju Instituta „Dedinje“, kazao je da već tri godine otkako je na čelu Klinike za kardiohirurgiju, njegov tim svake godine postavi sebi neke zadatke.

„To smo učinili i ove godine i to više njih. Jedan je da eliminišemo listu čekanja, što smo i uspeli pre nekoliko meseci. Drugi je da oborimo sve rekorde po broju urađenih operacija na otvorenom srcu u jednoj godini, a to je čak 3.000. Mogu da kažem da velikim koracima grabimo ka tom uspehu. Sada smo na 2.100, a uskoro počinjemo i s vanrednim subotnjim radom. To zaista iziskuje veliki trud i organizaciju od strane klinika za anesteziju, kardiohirurgiju, kardiologiju i svih ostalih službi Instituta, jer je to timski rad. Što se trećeg zadatka tiče, fokusirali smo se na dalji razvoj minimalno invazivne hirurgije“, nveo je on.

Institut „Dedinje“ je postao i edukativni centar za minimalno invazivnu aortnu i bajpas hirurgiju, a već više od četiri godine uspešno se izvodi i endoskopsko pripremanje vena za bajpas.

Prof. dr Milovan Bojić, direktor Instituta Dedinje, ponosan je na kardiohirurge ove ustanove. On je naveo da Dedinje 2 ima tri kardiohirurške i jednu hibridnu salu, a da u staroj zgradi imaju još sedam sala, koje čekaju rekonstrukciju.

„To situacija koja nalaže hitnu i neodložnu rekonstrukciju „Dedinja 1″, koji je stavljen u budžet za 2025. godinu, a ja verujem da će radovi vrlo brzo biti započeti, kako bi svi kapaciteti ove kuće bili što pre stavljeni u funkciju. Ova ustanova ima hroničnu boljku s prostorom. Mi smo se nekako uvek samo dograđivali i rekonstruisali, jer se nismo planski izgrađivali. Težićemo da se ustanova ovakog kvaliteta i nakon rekonstrukcije stare zgrade, zbog nedostatka kapaciteta, proširi na susednu zgradu za rehabilitaciju, uz adekvatnu preraspodelu osoblja koje tamo radi na odgovarajuće mesto. O tome smo već razgovarali sa ministrom zdravlja i on nam je za to dao obećanje“, naveo je Bojić.