Nega obolelog od Alchajmerove bolesti košta i preko 900 evra mesečno, dnevni boravak mogao bi značajno da pomogne

Za četiri godine koliko postoji Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest javilo im se više od 500 porodica, a za 18 dana u januaru imali su već 17 poziva.

Nadežda Satarić iz ovog udruženja ukazuje da su najčešći problemi obolelih od demencije zaboravnost, konfuznost, nesnalaženje i nemogućnost da obavljaju svakodnevne aktivnosti.

„Mogu da izazovu požar u stanu, mogu da izazovu poplavu, mogu da izađu i da se ne snađu u prostoru gde idu i da ne upravljaju saobraćajem i da se zagube i da ih porodice čak i ne nađu, ne mogu da upravljaju svojim finansijama“, navodi Satarićeva.

Nije svaka zaboravnost demencija, ističe ona.

„Ako zaboravimo, recimo, gde smo parkirali sinoć kola, to nije demencija, ali jeste demencija ako uđemo u kola pa ne znamo koje radnje treba da obavimo da bismo kola pokrenuli. Ili, nije demencija ako smo stavili so umesto šećera u kafu, ali jeste ako ne znamo i ne možemo da se setimo uopšte kako izgleda proces kuvanja i spremanja hrane“, objašnjava Satarićeva.

Na pitanje koje probleme imaju srodnici koji brinu o njima, Satarićeva kaže da su oni najpre u šoku jer uopšte ne prepoznaju znake kada se treba javiti lekaru.

„Kada već dođe do nemilih scena, kada su već ogromni problemi, onda nastaje šok, posebno kada dobiju dijagnozu. A onda nastaje psihička iscrpljenost i pitanje kako se organizovati u porodici da im se pomogne na najbolji način. Onda nastaje fizička iscrpljenost, onda nastaje finansijska iscrpljenost jer ova bolest mnogo košta. A nemaju mnogo razumevanja niti od društvene zajednice, niti od radne organizacije gde rade. Bolovanje se može dobiti samo pet dana u toku godine“, ukazuje Satarićeva.

Nega osobe obolele od Alchajmerove bolesti preskupa za prosečna primanja

Nadežda Satarić ističe da su terapija i nega osobe obolele od Alchajmerove bolesti preskupe za prosečne penzije i plate.

„U unutrašnjosti je to nešto jeftinije i može da se prođe sa 300, 400 evra, odnosno 40.000 dinara na mesečnom nivou ako je samo tokom dana čuvanje, a u većim gradovima poput Beograda to ide od 800, 900 evra pa i preko toga ako je 24-časovno čuvanje. Sat nege košta 500–800 dinara“, istakla je Satarićeva.

Ističe da bi porodicama značajno pomoglo otvaranje dnevnog boravka u opštinama širom Srbije.

„Dobit je da ne moraju članovi porodice da plaćaju toliko za drugu osobu koju je teško i naći, negovatelja u kućnim uslovima, da je ne ostavljaju zaključanu, nego da bude u društvu sa sličnima sebi, gde će imati strukturirane dnevne aktivnosti koje daju samopouzdanje samom obolelom, vraćaju njegove neke funkcije, zapravo zadržavaju na nivou da može što duže da ostane funkcionalan, da živi u svojoj sredini, povećava se njihova koncentracija i mnogo je dobrobiti od tih aktivnosti“, naglasila je Satarićeva.

Pre oko godinu i po dana pokrenuta je peticija i prikupljeno oko 6.000 potpisa građana da se otvori dnevni boravak u Beogradu. Potpise su predali Gradskom sekretarijatu za socijalnu zaštitu, ali su se oni izjasnili da nisu nadležni i uputili ih na zdravstvenu zaštitu, ali do danas nisu dobili nikakav odgovor.

Od 1. februara Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest kreće i sa novom aktivnošću – grupama podrške za srodnike obolelih od demencije.